Foto: 
Art Jadranka Bežanović Sovilj

Maslačak u glavi i kost u grlu

Umrežena stvarnost, vez beskrajne iluzije: varka, fotomontaža, reklama, psihijatrijska čekaonica, raspad svih ljudskih vrednosti, izgužvana istina, ispeglana laž...
U šta se ovaj svet pretvara? U nešto virtuelno, nepostojeće, zasigurno.
Jeste, više volim da vidim svoje ulepšano lice, ali ne do neprepoznavanja! Naravno da moj umetnički izraz otvorenog srca, naivne prirode zrele žene, jeste ona autentičnost koju ću uvek negovati i koji će biti ispred onog ulepšanog lica kao moje stvarno ja.
Koga, kako i koliko interesuju moje kratke priče i slike to je već nešto drugo.
Šta sam ja i kako se predstavljam je moj izbor!
Ja već odavno ne sudim drugima, samo pokušavam da razumem i prepustim božjoj promisli.
Dok se manipulatori stvarnosti, umišljeni režiseri svekolikog društvenog života služe "prljavim" sredstvima i vešto izvode svoje mađioničarske trikove nad "jadnim" narodom, mi, umetnici to sve ne umemo.
Umetnik je tu da sve suze i ružnoću ovog sveta transformiše u neku lepšu mogućnost doživljaja istog.
On stvara svoj svet, pre svega da bi spasio sebe, ali i još poneku dušu koja će prepoznati lepotu i istinu umetnikove borbe da se izdigne iznad živog blata varljive moći obećanja materijale sreće.
Ne bih o onim drugim "umetnicima" koji svojim delima uveravaju u neminovnost ružnog, nakaznog, glupog i duhovno praznog, zlom zavedenog.
Umetnost može biti uteha, vizija, spas, a pre svega, uzdignuće ljudskog duha, a ako to nije, onda nije ni umetnost.

Jadranka 
30.5.2024.

Komentari

Komentari