Molim aplauz za apsurd
Čudan je ovaj svet, pun apsurda, suštinski se ne menja, jer "panem et circenses" je bilo i biće. Ratovi se vode, a zabave za narodne mase nikada više na ovome svetu.
Oni koji osuđuju, sude o zaraćenim stranama, o situacijama po celom svetu (naravno, onim koji su im dostupni na teledirigovanim medijima), ti isti se najozbiljnije bave navijanjem senzacionalističkih predstava nazovi kulturnih dešavanja ili sportskih dešavanja, bože moj, „važnih“ za voljenu nam Srbiju.
Prelaze se granice poimanja individualnog i globalnog. Stavovi se formiraju trenutnim stanjem raspoloženja, opet, snagom apsurda: propadajuća vrednost standarda u većine proporcionalna je snazi navijačkog duha. Velikodušno se „daju“ životi za pobedu našeg, najuspešnijeg tenisera, jer, jebeš ti to što nemaš za hleb, račune, normalno lečenje i dr. važna je pobeda jednog sportiste, time i život ovih pomenutih dobija viši smisao. Slažem se, on je kralj tog sporta, ali čemu „morituri te salutant“stanje ostrašćenih, a osiromašenih na neki drugi način, koji, eto u tome vide neku ravnotežu? Da li je to obrazac ponašanja na koji je ovaj izigran narod naučio ili nisam u pravu? Šta je smisao života takvog pojedinca? Sjaj u očima zbog „pobede“nad neprijateljem: teniser vs moj život?
O, evo i fenomena „in corpore sano“, tek da budem u trendu. Dakle, ne govorim o umetnici, nazovi pesmi, ne sudim, ne dajem svoje mišljenje o vrednosti iste već gledam ovaj naš narod, za druge narode odavno ne marim, uslovno rečeno. To se zapalilo od uzbuđenja, baš kao što se zdušno navijalo za jednu ili drugu stranu aktuelnog ratnog sukoba ili neke druge servirane „svetske utakmice“! Pa, dobro, lepo je videti i te značajne kulturološke pobede, ali čuj, pobedila Ukrajina! Bože dragi, Zapad organizuje veliki kulturni događaj u izmorenoj i da ne kažem silovanoj (zbog mera navodne pošasti) Italiji, rat se vodi u Ukrajini (ceo Zapad osuđuje!) ali predstava ide dalje, mora da se održi uz svo novopečeno izdanje izvitoperenih ideja od kostima do izvođača, kao i muzičkih vrednosti koje to nisu.
Klanjanje satanističkim idolima je sada in. Pre par godina svetski poznata umetnica nastupa podržana kultnim lobijem, država joj plaća nastup, kasnije od iste dobija nagradu (za šta, ni dan-danas mi nije jasno?) performans koji se ne može od gadosti ni gledati, ali ne, naše “elitne“grupice dolaze, vrište, upijaju tu kreativnost od smrada ljudske duše i još se tzv kritičari trude da opravdaju njenu genijalnost. Narod još glocka njene bačene koske i divi se...čemu?
Čudan je ovaj svet, još čudniji je ovaj narod koji bi svakojaka govna pojeo samo da je u trendu zapadnjačke kulture koja i uglavnom nema svoju autentičnost već se oduvek kitila tuđim perjem izigravajući nadmoć nad porobljenim narodima u svakom smislu!
Svi ti medijski izrazi, ispiranje mozga raznim“istinama“osakatili su zdrav razum pojedinca, konzumenata istih. Nikada više programa, informacija u svim medijima, nikada više manipulacije vladajućih, sigurno, mračnih, bolesnih umova i slikama i rečima i simbolima i raznim „stručnim“mišljenjima čini da to vrzino kolo nema kraja, ali, ako ste svesni toga i svesno hoćete da verujete u te“istine“ i da glođete koske koje vam sistem velikodušno baca, onda u redu. Šaljite sms-ove za bolesnu decu, donirajte organe, budite korisni vašoj zajednici i onako takvi kakvi ste više i ne vredite, mislim, tako vi hoćete! Da li sebi vredite? Koliko vas nema kredite, dugove? Koliko vas prevarenih je dočekalo pravdu? Kako živite, imate li za decu hleba, voća, zdrave hrane? Koliko sati radite, da li ste plaćeni za taj rad? Vodite li brigu o starijim ukućanima? Gledate li, dragi bože, vidite li šta uradiše bahati sa našom prirodom? Da li se lečite u državnim domovima zdravlja i bolnicama ili privatno? Idete li na odmor, tj,imate li novca za to?
Svaka čast ako sve ovo hendlujete! Vi ste onda finansijski obezbeđeni i sigurno ne glođete one koske, ali, narode moj, vi ste neka manjina i bolje je da ćutite jer većina je gladna, bolesna, očajna, istrošena masa koja, eto, još ima snage da navija za izopačenost novog doba, jer, to je tako in! Molim aplauz za apsurd!