Muške pizde

Usudi se i priđi. Ne dozvoli da te čeka. Ako imaš imalo muškosti u sebi, ne daj da ona dugo ostane sama. Nemoj da te plaše ožiljci na njenoj duši i njeno iskustvo, ako ga ima. Ovo prvo se leči samo nežnim dodirima druge duše, dok se ovo drugo potiskuje, zaboravlja, ili se preoblikuje u poseban oblik svesti koji će pomoći da vama bude bolje. Zapamti, oprostiće ti ona sve: i nedostatak novca, i nedostatak pažnje, čak i nedostatak ljubavi, ali neće nedostatak hrabrosti. Zapamti i ovo: Čak i kada narogušeno pokazuje očnjake i kada reži kao vučica, ona to radi jedino da bi zaštitila jagnje u sebi! Žena!

Kraj ničim zaslužene muške dominacije!

Muškarci: Što ste se "ukakili"?! Ništa strašno, potrebno je samo da prihvatite da društvo koje je ustrojeno po muškoj svesti, meri i potrebi, više ne postoji. Bar ne u obliku u kojem je postojala do druge polovine 20. veka; i hvala Bogu na tome! Slavite to kao korak ka slobodi. Naravno, današnje društvo, i po mnogo čemu sumanuto vreme u kojem živimo, donelo je i donosi mnoge moralne i etičke degradacije, ali ako je jedna od tekovina "modernog vremena", ravnopravan, odnosno ravnopravniji odnos žene i muškarca, onda je to tekovina koju treba pozdraviti. Zato muškarci: Ako plačete za vremenom kada su vam žene bile, prvo statusom vaše porodice ugovorene, a zatim i dodeljene, pa potčinjene, zapitajte se: Koliko ste vi zapravo muškarci? I koliko ste ljudi pre svega? Na kraju krajeva: Ima li šta lepše, nego da vas na svet donese žena-majka, koja je slobodna pri izboru svog partnera i svog životnog puta? Ima li šta lepše, nego da i vaša sestra uživa ista prava? I naravno, ono prvo, najvažnije i najbitnije: postoji li veća satisfakcija za jednog muškarca , nego da zna, da će njegova ćerka jednog dana biti ravnopravan činilac u društvu?! Tata ne treba samo da "napravi" svoju mezimicu, već i da učestvuje u izgradnji sveta u kojem će ona moći slobodno da hoda! Muškarac koji zbog svoje uloge supruga prihvati podređeni položaj žene, svesno prihvatajući i takav položaj svoje ćerke kada i sama jednom postane nečija supruga, je obična "muška pizda"!

E sad, potreba za dominacijom kao takva je u ljudskoj prirodi. Svojstveno čoveku (i ženi i muškarcu) je da traži i bira lidera, ili da se sam bori da to postane. Samo, jedno je biti izabrani lider, i izabrana dominantna figura na osnovu svojih znanja i sposobnosti, a sasvim je nešto drugo, imati tu moć, i tu poziciju, samo zbog svog pola. Kada su u pitanju odnosi muškarca i žene, ili "oni odnosi"... Verujte mi dragi muškarci: Većina žena će u svom partneru, videti i tražiti i lidera i predvodnika, i svom širinom svog bića prepustiće mu tu ulogu. Čak šta više, boriće se više nego on, i biće joj stalo više nego njemu, da njen muškarac bude "pravi muškarac". Ali, ako on to nije, savremena žena neće trpeti goreg, glupljeg i nesposobnijeg od sebe, ostaviće ga. Drugim rečima: savremena žena, neće trpeti "šmokljana", samo zato što je "šmokljan" rođen kao muško. To vreme je prošlo! I vratiću se na ono: Hvala Bogu na tome!

Vreme "životarenja", zamenilo je vreme "iživljavanja"! Na "život" se još čeka...

Eh, da su današnje žene kao naše babe! Česta opaska "modernih" pripadnika jačeg pola. Logičko pitanje bi bilo: A da li ste vi dragi muškarci dostojni i ravni svojim dedovima? Da li ste u stanju da odslužite 12, 24, ili 36 meseci vojnog roka? Da li ste u stanju da dižete bune i ustanke, da "pregazite Albaniju", da izdržite četiri godine fronta, da "stanete na rep" Turcima, Ugrima i Švabama; ili prosto i lakše: da obrađujete hektare zemlje? Gde su vam nestale titule vojvoda i serdara? Zašto ste ih zamenili epitetima "di-džeja", "em-sija" i "jutjubera"...? Zašto umesto ordenja na sebi imate pirsinge i tetovaže? I zašto ste umesto planiranja "setvi" i "žetvi", u stanju jedino da planirate kupovinu nove "Fife" za plejstejšn? Htedoh reći: One su kao vaše babe, onoliko koliko ste vi kao vaše dede... Hoćete domaćicu? Budite domaćin, pravi domaćin!

Ipak, živimo u "nevremenu", i to globalnom nevremenu. Da li je nekad bilo bolje? Za neke stvari sigurno jeste, pre svega za one koje se tiču morala i etike. Opet: Da li ovo vreme ima svoje prednosti? Sigurno da ima, i to brojne. Ipak, dva doba, ovo u kojem živimo, i ono u kojem su živeli naši preci, samo su dve krajnosti. Ono, previše stegnuto, ustrojeno, patrijahalno i konzervativno. Ovo, previše razuzdano i divlje, van svakog koloseka. Istorija je pokazala, da je jedna krajnost, ništa drugo do "otac i majka" druge krajnosti koja dolazi. Doba "životarenja", zamenilo je doba "iživljavanja". Valjda će neko buduće "treće doba", biti doba "života". Normalnog, porodičnog, slobodnog- ali ne i anarhičnog i haotičnog; tradicionalnog- ali ne i konzervativnog i dekadentnog. Novo doba, kao vreme u kojem će biti normalno: tražiti i izraziti svoju ličnost, skupljati razna iskustva, ali u kojem će biti potpuno "pase" svoditi sebe na nivo životinje. No, ako se za trenutak vratimo na žene i muškarce, i to u kontekstu ovog aktuelnog "razuzdanog doba", stiče se utisak da su u svojoj trenutnoj krajnosti dva pola, ono što u predhodnoj nisu mogla da budu. Muškarci su mogli sve, sem da budu deca. Zato danas imamo muškarce koji i u svojim 30-im i 40-im godinama ostaju nedozreli klinci, uplašeni samog pojma "odgovornosti". S druge strane, ženama je bilo zabranjeno: da biraju, da izlaze, ili kako se to govorilo, "da prožive". Reakcija dela današnjih dama na to je takva, da se stiče utisak- da su kao "puštene s lanca". Ako samoj priči dodamo elemente emotivnih, pa zašto da ne i seksualnih odnosa, zaključak je da: 100% žena, seksa 20-30% muškaraca! Onih 70 i više procenata čeka da im sve padne s neba. Takvi su uglavnom uplašeni i dezorjentisani; uplakani što nisu deo nekog prošlog vremena u kojem bi im brak, i porodica i položaj bili obezbeđeni, i to tuđom mukom, a sve na osnovu njihovog pola, koji doživljavaju kao svoju najveću prednost. Usudite se! Najvažnije je usuditi se, rekao je najveći pisac svih vremena F. M. Dostojevski. Pošto sam lično stava- da će ova civilizacija dočekati drugo pojavljivanje Isusa, ali neće većeg pisca od Dostojevskog, parafraziraću neprevaziđenog Rusa: "Ma koliko bili savršeni kao jedinke, i muškarac i žena, tako ostaju samo polovine, a jedino zajedno mogu da čine celinu". Budite muško i napravite prvi korak, i molim vas: zaboravite na matematičke i fizičke veličine. Jednina dužina i širina, koja ženu stvarno- bar dugoročno zanima, su dužina i širina vaše pameti, svesti i duše... A kada govorimo o snazi? Bitna joj je isključivo snaga vašeg karaktera. Pomalo vulgarno i prosto: oprostiće vam ona mali penis, ali neće male testise.

"Kvote" i feminizam nisu rešenje

U bar deklarativnoj želji i nastojanju da se popravi položaj žena, česta praksa, a pride i velika greška, je određivanje kvota- koje bi sada ženama na osnovu pola garantovale prisutnost u raznim društvenim, akademskim i političkim zajednicama. Visoka politika, vrlo često licemerno "potura" žene kao eksponate na (na papiru) odgovornim funkcijama, dok se u praksi malo radi na stvarnom položaju žena i njenoj zaštiti u braku i porodici, zaštiti na poslu, zatim zaštiti protiv mobinga, kao i zaštiti njenih radničkih prava prilikom trudničkog bolovanja. Društvo u kojem se žena pri zapošljavanju pita "da li planira trudnoću"- što je krajnje lična stvar, kao i društvo u kojem su "sigurne kuće" pune pripadnica neznijeg pola koje beže od nasilja u porodici, je mrtvo društvo- ne postoji! Rečeno je, da danas imamo 70% smotanih muškaraca- što je tačno. Ipak, onih 30% koji to nisu, opet po svom nahođenju kroje pravila igre. S druge strane, koliko god da je prisutan fenomen "žena predatora"- onih "puštenih s lanca" (jedna krajnost), i dalje je prisutan veliki broj tlačenih i obespravljenih žena (druga krajnost). No, kvote nisu rešenje. Društvo koje svoje ustrojstvo bazira na kvotama, bilo polnim, bilo rasnim, nacionalnim, ili verskim, ne radi na svojoj slobodi, već protih nje. Ako kvote negde imaju mesta- i to isključivo one nacionalnog karaktera, onda je to Narodna Skupština, jer je njen posao između ostalog i da štiti nacionalna prava svih etničkih zajednica u svojoj državi. U svim drugim situacijama: znanje, moralni, ljudski i profesionalni kvaliteti moraju biti jedina referenca. Sve ostalo je nepotrebno.

Takođe, većina feminističkih pokreta su velika glupost pa, i pošast modernog doba. Muškarac i žena jesu i moraju biti jednaki pred zakonom! Ipak, oni po svojoj prirodi nisu isti. Prirodno, žena je majka, dama, pripadnica nežnijeg i lepšeg pola, što da se razumemo, nikako ne umanjuje njeno pravo da bude uspešna, priznata i dokazana u bilo kom poslu. Prosečna feministkinja, umesto borbe za stvarni položaj žena, nastoji da ženu izmesti iz svog prirodnog habitusa, i da od nje napravi bespolno biće. Dakle: kvote su nepotrebne, a feministkinje su da prostite, samo nedojebane tetke.

Jako važno!

Ovaj tekst nije pisala žena! Autor teksta je muškarac, star 31 godinu; heteroseksualac- sa 190 cm visine i oko 92 kg žive vage; po struci pravnik, po zanimanju, rođenju i ubeđenju škrabalo pesama, priča i novinskih tekstova. Muškarac izričitog stava- da oba pola moraju biti ravnopravna.

No, da se za kraj vratim na početak: Čak i kada narogušeno pokazuje očnjake i kada reži kao vučica, ona to radi jedino da bi zaštitila jagnje u sebi. Žena! Dadao bih još ovo: Ima reč, slična reči "pizda", koja se odnosi na ženski polni organ. Vidite, ako je prirodnim tokovima već odrećeno da žena istu nosi među nogama, zbog čega često i sama nije srećna, savremena i snažna žena nikako neće dozvoliti da još jednu takvu šeta pored sebe. Zato, samo hrabro, i usudi se!