Ne veruj u idole

Crvotočne bubice smo, ljudi moji! Ne znamo, ne vidimo, ne shvatamo veličinu ljudskih mogućnosti u svakom od nas. Ego je izdominirao ovim svetom. Usmereni, zarobljeni, izudarani šemama, nametnutim modelima slepo pratimo oznake pored puta i mislimo to je naš put. Zašto nismo, onda, zadovoljni i opušteni? Zašto prihvatamo serviranu, očiglednu laž iako znamo da nam je jedini smisao istina u nama? Zašto idemo protiv sebe, u nemir, nesreću, nezadovoljstvo i strah?

Zato što živimo u vremenu neprepoznavanja svoje prave suštine. Jaki su spoljni uticaji. Veruje se spoljnom, a ne unutrašnjem, veruje se logici, a ne intuiciji. Veruje se kontradiktornosti “činjenica”, a ne sopstvenim čulima i onom osećaju da je “nešto trulo u državi Danskoj”. Pa, pre ću verovati u ono što priča čovek sa sela, koji još obrađuje zemlju, pravi rakiju i suši meso nego u ono što mi servira dr. mr. i ini koji je prodao dušu đavolu, gazi preko mrtvih i živih ne bi li još zlatnika skupio, širio svoje objekte, tzv private delatnosti njegove visoke struke. Taj zbog novca misli da je Bog. Na primer, kakvi su to ljudi koji prodaju decu, organe, trguju ljudima, a kriju se iza stručnosti i nauke, međunarodnih institucija i organizacija? To cenite? Takvu stručnost, pre nego ljudskost? Laž pametnog i obrazovanog ili iskrenost i iskustvo prostodušnog?

Da, lakše je plutati po morskoj površini nego zaroniti malo i drugačiji doživeti svet. Da, treba odnegovati kožu, kosu, napumpavati mišiće, gutati veštačke ubrizgivače, “ eliksire” mladosti, ali prihvatiti istinu, boriti se za slobodu mišljenja i biti empatičan, bar ponekad, pa to nije “in”?

Zato postoje oni koji kupuju diplome i sve ono što zapravo nije na prodaju, tj ne sme biti na prodaju, ti, jadni svete koji to činiš! Pa, za moju generaciju je bilo sramota pomisliti tako nešto, a ne uraditi to! Stideli smo se i stidimo se tih veštačkih, neobrazovanih ili šatro obrazovanih stručnjaka koji su gledali da zadovolje formu i budu samo na papiru to! Čemu to služi? Kome?

Što veća izopačenost, to veći idol! Što uglancanija spoljašnjost, to veća trulost! Što ubedljiviji političar, to veća laž! Koketira se, šteluju se mozgovi konzumenata medija, igra se sa životima drugih! Ljudi postadoše zamorčići, jer je sve na prodaju!

Svet i ovaj život, za mene nije samo podrazumevajuća stvar. Boga mi, bajke su se spustile na zemlju, horor izopačenosti ljudskog uma prevazilazi moju najdublju maštu. Otvorilo mi se, ne treće oko, nego sve oči razuma i bola spoznaje šta sve čovek jeste!

Polupala sam sve idole u vitrinama uma, duha i osećanja. Ne postoje više!  Postoji samo čovek i nada da će izrasti iz semena predaka, sa sećanjem na prave ljudske vrline koje ga čine uzvišenim iznad svakog zla. Računam, ako može hiljadugodišnje seme da proklija, pa, moći će i čovek…