Nedeljni komentar Aleksandra Novakovića - Srbija bez nasilja ne sme biti Srbija bez petlje

Debakl Nepomenikovog mitinga, sa sve dovučenim podjarmljenim narodom, koji se u velikoj meri razbežao pre početka mitinga, govori da je zver na zadnjim nogama. Najavljivan kao najveći skup ikada pretvorio se u autoparodiju parodije. Nigde nije bilo onih prstenova troglodita u crnim majicama koji su trebali da masu drže u politikantskom toru već je bilo „kud koji mili moji“, što zbog pljuska, što zbog odsustva bilo kakvog entuzijazma.

Nepomenik je, sa Slobinim Malim, Miletom, Sijartoom and co. mislio da može da bude novi Sloba. Avaj, to ne biva jer- starog tiranina su mnogi voleli, fanatično. Nepomenika se plaše ili mu se dodvoravaju zbog sitne koristi. Snaga, politička i ideološka, ne postoji. Ne znaju ni zašto su tu, ni koja je politika Vlade, ni šta sadrže brojni sporazumi koje je potpisivao Nepomenik. Džaba mu i autobusi i anemično „Aco, Srbine“ kad se vidi da od te priče nema ništa i da je pobednik u ovoj bici onaj koji nametne ne samo brojke već i posvećenost i odlučnost i veru u zajednički cilj. Toga kod „pristalica“ režima nema, kao što nema ni ideologije. Da ima, suočio bi se sa eksplozijom nezadovoljstva desničara u publici koji bi tražili da pod hitno sredi situaciju na severu Kosova, gde su zaseli gradonačelnici odani Prištini, a sve uz pretnju šok bombi, suzavaca, pendreka i opšteg užasa koji je policija tamo sejala. U se, na se i poda se je moto članstva SNS ili budućeg Nepomenikovog antidržavnog pokreta.

Jedino što Nepomenika, u ovom trenutku, može spasiti jeste deo opozicije koji koordiniše (jedva) proteste „Srbija protiv nasilja“. U subotu smo videli desetine hiljada građana koji su, uprkos kiši, bez da ih je neko terao i pretio, izašli na ulice da pokažu svoje nezadovoljstvo i traže ispunjavanje zahteva. Oni znaju zašto su tu, ni grad ih ne bi rasterao, mobilisali su se, spremni su na blokade najznačajnijih institucija, infrastruktura. Očito je i da su spremni na dugu borbu, ali pod uslovom da ona ima dobru strategiju i da se, sukcesivno, nižu male pobede koje će voditi onoj najvećoj - obaranju režima. Ključna reč u ovom pasusu je: strategija. Britansku vojsku, u oba svetska rata, istorija je opisala kao: „Lavove koje su vodili magarci“. To se može reći i za demonstrante na protestima Srbija protiv nasilja. Ne ide se na institucije koje su prazne, ne ide se u blokadu autoputa kad su se skoro svi razišli i ne ide se bez dobro pripremljenog propratnog programa, podizanja atmosfere, aktivista, sa sporadičnim govorima, omalenim obezbeđenjem i, nadasve, bez onog: Šta dalje? Takođe, pritisak treba postepeno pojačavati, a ne ono „vidimo se sledećeg petka“, a do sledećeg petka Nepomenik smisli gomilu opačina od kojih se okreće stomak. Setite se nesmanjenog pritiska opozicije na Miloševića: blokada puteva, raskrsnica, niza protesta koji su vodili padu. Možda je tada opozicija imala veću masu ali je i stanovništvo Srbije tada bilo veće. Dakle, danas, proporcionalno broju stanovništva, opozicija može da izvede novi 5. oktobar, u etapama možda, ali 5. oktobar ni manje ni više, i ima sve uslove za to. Pa, zašto to ne čini?

MNOGO RUKAH AL MOŽDANA SNAGA?

Jedna pretpostavka je da se opozicija plaši odgovornosti, da je delom ogrezla u korumpiranost, a delom u kukavičluk. Druga je da je vode potpuno nevešti ljudi koji su vitezovi propuštene prilike (J.B. Štulić) i znaju da pokrenu ali se tu njihovo znanje završava. Treća je da je „neko, a zna se ko“ (CIA snajka, CIA plus EU) prišapnuo liderima da im Nepomenik još treba jer treba “završiti Kosovo“ a postoji i činjenica da se Aca&Braca nisu još dovoljno nakrali pa da ih pustimo da pelješe još šest meseci, godinu pa onda polako da rasturamo režim. Očito je da zapadni mediji pišu mnogo oštrije o Nepomeniku no pre a takođe i to da, uprkos tome, Nepomenik, ko Sloba nekad, predstavlja i dalje „faktor stabilnosti na Balkanu.“

I, šta sad? Opozicija je u svojoj opsesiji da ne isprovocira Nepomenika, a zalažući se za Srbiju bez nasilja, otišla toliko daleko da se javno ograđivala od svakog ko bi iznosio bilo kakve borbenije zahteve ili bi udarala na prirodne saveznike  u borbi protiv Nepomenika kao što je profesor Jovo Bakić. Nemam iluzije oko toga da bi, da neki batinaši napadnu levičare, građanisti preskočili taj napad u svojim javnim saopštenjima. Razmišljali bi o novim, vanrednim izborima, braćalama koje bi ubacili u skupštinske fotelje pa, šta ako su manjina i Nepomenik i dalje vlada? Njima je i dalje dobro. A kad neko zatraži aktivniju borbu, koja ne podrazumeva samo „šetalice“ oni će reći: Šta bi ti, da izazoveš građanski rat?

Bežeći od građanskog rata, od 5. oktobra, pa naovamo, uletesmo u građansko ropstvo. Dok smo brojali, u gomili scenarija, koliko bi nas izginulo u ovoj ili onoj prilici, dotle je režim, i onaj miloševićevski (čak i mrtav) i ovaj aktuelni, odnosio živote. Ali, to su „pojedinačni slučajevi“, novinara Ćuruvije i Pantića i sudije Simeunovića baš kao što znamo za „pojedinačne slučajeve“ u helikopterskom hororu, u slučaju Savamala. Boriti se protiv nasilja ne znači biti lažni hipi već pokazati građansku neposlušnost. Nenasilno zauzimanje određenih tačaka, opkoljavanje institucija, to nije poziv na građanski rat. Ali, za opoziciju jeste i zato zazirem od „velikog plana“ za naredni petak. Da podvučem: nisam napisao ovaj tekst da vas demorališem i kažem da ne dođete u petak (biću i ja tamo) već da skrenem pažnju na bitne stvari. Ukoliko se ne ispune svi zahtevi i Nepomenik vidno oštećen ode u izbornu trku, njegovi protivnici će se demoralisati i trebaće godine da se ta energija vrati (videti proteste 2017. i 2019).  Nepomenik ima velike šanse da, napominjem, čak i da opozicija trijumfuje na protestima, pobedi na izborima. Zašto? Zato što će njegova nakazna mafijaška tvorevina ostati netaknuta. Klijentistički sistem kupovine glasova nije još propao a sve pozicije, do mesne zajednice, drže SNS i sl. kadrovi. On se može oporaviti u toku leta i ponovo ostvariti većinu, možda manju ali većinu, na parlamentarnim izborima u septembru koje već najavljuje.

PERESTROJKA KAO ROKADA

Ta promena, na  „miran, demokratski način“ obezbediće samo manevarski prostor mafijaškoj kliki da se izvuče. Nemoguće je da izlazimo na izbore na kojima učestvuju kriminalne organizacije  kao SNS, SPS, PUPS, SRS…. One moraju biti ukinute jednom i za svagda a mora biti sproveden i „revanšizam“, što je podmukli naziv za lustraciju. Borba ne treba ići u pravcu novih izbora već obaranja režima i Vučića, stvaranja privremene Vlade i raspisivanja demokratskih izbora na svim nivoima. Znam da ovo što pišem ne deluje kao „politička realnost“ ali predstavlja alternativu još jednom „sedenju na kanabetu“ kod Nepomenika. Hoćete slobodu, demokratiju, jedan korak više prema društvu socijalne pravde? Onda je ispravno („nerealno“ ali realno) sledeće:

-  Ukidaju se stari izborni buržujski zakon po kojim vam samo za formiranje partije treba 50 hiljada evra kao i sramna uloga notara u tim rabotama. Politika nije delatnost bogatih već svih građana

-  Uvodi se stroga kontrola fondova političkih organizacija, i lobiranja i logistike, kako iz inostranstva tako i podrške koju im daju lokalni tajkuni

-  Podruštvljavanje svih bitnih resursa zemlje

-  Sindikalno organizovanje mora biti dozvoljeno u privatnim firmama a svi privatnici koji se tome opiru sankcionisani

-  RTS postaje javno dobro, servis svih građana

-  Rasformiraju se sve tajne službe koje vrše represiju, a njiihovi arhivi postaju dostupni javnosti

- Javno tužilaštvo, s potpuno novim kadrovima, radi s punim kapacitetima i nekoliko stotina najeminentnijih pljačkaša i zlikovaca završavaju u zatvorima

- Lustracija za pljačkaški režim

- Zabrana rada gore pobrojanih mafijaških organizacija

- Cenzus se obara tako što se broj onih koji su izašli na izbore i glasali za određenu listu deli sa 250 i dobija kvota za jedno poslaničko mesto. Isto se, shodno broju odbornika, radi i na nivoima lokalnih samouprava, mesnih zajednica.

- Šire se ovlašćenja lokalnih samouprava i mesnih zajednica koje dobijaju mnogo veći udeo u baratanju sa svojim budžetima

- Uvećavanje zdravstvene i socijalne zaštite po meri potreba građana

- Zamrzavaju se opljačkane pare na računima Nepomenikove družbe

- Zamrzavaju se svi štetni ugovori sklopljeni između države i investitora, domaćih i stranih

- Potpuno se obustavlja rad svih Nepomenikovih televizija koje su privatne, a sa nacionalnom frekvencijom, a njihova imovina, kao i opljačkana imovina, stavlja pod kontrolu novih vlasti koje ih mogu rasprodati ili prilagoditi novim namenama

Ako se ove mere sprovedu tek onda možemo govoriti o zdravoj, koliko-toliko demokratskoj atmosferi u kojoj će glas radnih ljudi zaista vredeti a politički delati bez straha, fizičkog ili egzistencijalnog. U suprotnom, dobićemo još jednu priču o „mirnoj tranziciji“ koja će nas koštati kao Svetog Petra kajgana i čije cehove ćemo plaćati u narednim decenijama.

Autor ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ