Nerazmišljanje

Još uvek spavam. Sanjam! Pričam sa sobom u sebi. Neko drugi je jutros ustao u meni.

Bože, odvratnog li čoveka. U crnilu mojih misli je našao belo. Šmrče li šmrče. Ako nastavi tako, pretvoriće me u prah.

Dunuće vetar i od mene ni pepeo neće ostati. Jesam li zauvek zaspala, ako on ostane budan?! Ko je ON? I šta hoće od mene?

- Izlazi iz mene!

- Nisam ušao da bih odmah izašao!

- Nego kada?!

- Kada shvatiš razlog mog dolaska.

 - Ko si ti da uznemiravaš moje odaje u glavi?!

- Smisli ko sam.

- Moje misli ne razmišljaju.

- Znam, jer nisu tvoje.

- A čije su mi misli u glavi?

- Moje!

- Ko si to TI?!

- Znaš vrlo dobro!

- U stvari, ni ne želim da znam u čijem su mi vlasništvu misli.

- To što ne želiš, ne znači da ne znaš, Mala.

- Za mene kažeš da sam mala?! TI?!

- Tepam! Zar misliš da je sve u veličini? Ima malih Velikih i Velikih malih. Seti se!

- Puca mi pička!

- Da nisam Genije, bila bi vulgarna.

- Genijalnost je za budale!

- BUDALO!!! Ja sam tvoj Gospodar!

- Nisam ničiji sluga.

- Svi su moje sluge. Ti si samo obično telo!

- Šta želiš od mene?

- Od tebe hoću sve .

- Onda više ništa neću da imam?

- Ni ne treba, kad imaš mene. Ja sam Gospodar Um.

- Glup si ako misliš da se bez tebe ne može. Odlazi!

- Ako odem glasaćeš za SNS ili SPS. I zato, bolje da ostanem tu.