Nesanica

Ona ne zna da živi u gradu bez sna

A ja ne znam šta da radim,
A ja ne znam šta da radim,
A ja ne znam šta - u gradu bez sna

IDOLI – Grad bez sna

*****

Obično nemam problem sa snom. Manje-više spavam kao beba. Naravno, bitno je da su roletne spuštene, sva svetla ugašena i da vlada apsolutna tišina. Znam, znam... Neurotičam sam. Ne moraš da mi podvlačiš. Mislim da je apsolutna tišina nemoguća, mada, gledao sam na nekom od onih kanala Diskaveri, Eksplorer, ili tako nešto da je neki muzički studio u Americi napravio „aposlutno gluvu sobu“, toliko zvučno izolovanu da čovek ne može da boravi duže od par sati sata, jer se takva tišina ne može izdržati. Kažu da posle nekog vremena privikavanja uspeš da čuješ samo otkucaje sopstevnog srca i da te to potpuno izludi. Zanimljivo, moram priznati.

Nisam siguran da bih tek tako lako mogao da se odreknem zvukova komšije sa leve strane, notornog pušača, koji svako jutro započinje i svako veče završava tako što, bezuspešno, pokušava da putem magarećeg kašlja izbaci iz pluća višedecenijske zalihe katrana, nikotina i ko zna čega još. Zidovi kao da su od papira, a on, kao, da sedi odmah pored mog kreveta. 'Ajde to se još nekako i da preživeti, bar ne traje dugo. Malo je zajebanije, sa starom gospođom na spratu iznad. Kako kaže glavni arhivator Đorđe Čvarkov: „ Starost je groooozna...“. Ja to delimično razumem. Ali, ako si gluv, ima da se nađe neki solidan slušni aparat, pa da ne moraš da maltretiraš ceo komšiluk sa „zvezdicima granda“, dnevnikom javnog servisa, ili najnovijom epizodom tj. reprizom turske/latino/indijske sapunice. Ko zna, možda ću se i ja, kada budem došao u te godine, kao pravi džangrizavi starac, tenedenciozno, praviti da sam gluv i terati okolinu da mi se obraća isključivo dranjem. Samo da bi ih nervirao. U trenutnoj situaciji, jedino mogu da budem zahvalan, što komšije sa desne strane, više ne tako mladi bračni par, još uvek nisu dobile podmladak. Ponekad se čuje da, poprilično, rade na tome.

Na sve to, još mi uleti i takva noć da ne mogu da zaspim. Užas. I šta čovek da radi? Izbor programa je katastrofa, uglavnom se svodi na reprize dnevnih emisija. TV 1000 ne emituje softiće posle dvojke. Da pustim neku bluzericu sa CD plejera bi bilo skroz OK. Jedino, kad bi mi se prispavalo, morao bih da ustanem da ga ugasim, a to nema šanse. Jebi ga, daljinski mi ne radi godinama. Za neku knjigu, ovaj... Dobro 'ajde… Strip ili novine bih morao da ustanem i upalim svetlo, što naravno nije opcija. Slično se odnosi i na novi Call of Duty, 'em moram da ustanem, da upalim desktop, 'em će da mi secka, jer nemam 8GB ram-a. Jedina varijanta koja ostaje je da, osim brojanja ovaca, probam da naučim, na sluh, neku novu reč turskog/španskog ili indijskog jezika. Čujem da je ovaj poslednji najzajebaniji. अच्छा रात हर कोई (Acchā rāta hara kō'ī)

 Mladen DJomla Kostić