O bojama i pejzažima

Odvojenost od kože i od tela mazi dušu. To stanje dodiruje um na način na koji ništa drugo ne može. Poigrava se  sa samim sobom, igra se emocijama i osećajima. Dozvoljava telu takve preobražaje koje dugo nije imalo, a opet navodi ga na još lepše i bolje. Ovo stanje me podseća na satori, na umno prepuštanje prelepom lepršanju  po univerzumu, a opet ostajanje na zemlji. Pribran, donosiš svesne odluke u odlučujućim momentima sreće i raspoloženja, dostižući lepote univerzuma i količinske mere neophodne za skakukatanje po leprsavomi vazdušastom. Svaka slika je prepuna boja, prepuna linija i poteza koje su tako blizu, lako ih je dohvatiti i osetiti. Svetla u daljini su sada blizu i mogu ih dotaći svojim zenicama, dok mi se pogled gubi u tami. Obrisi se gube i moguće je kičicom naslikati pejzaž, ali ovaj pejzaž je moguće oslikati samo bojama kojih nema u svakodnevnoj upotrebi. Ove boe su prirodne i neutralne, prelepe su i osetljive. Treba proučiti uputstvo pre upotrebe da se ne bi pogrešilo. Jako je lko raditi sa ovim bojama ali samo one najnežnije teme jer drugačije ne oslikava, one su tanane i lagane, i ne podležu uticaju današnjih tema. Te bpje može koristiti samo onaj koji zna kako sa njima, što je vrlo retko u današnje vreme. Ne daju se svakome i ne prodaju se svakome. To je patent novonastale potrebe za emocijama koje su čiste i iskrene i koje se žele naslikati, ali je to nemoguće sa ovim bojama koje su u upotrebi, trebaju nam neke specijalne kao što su ove koje sam otkrila. One su lagane i fine i preferiraju se samo za osetljive duše i osetljive tonove. Motivi su možda na prvi pogled svakidašnji ali vrlo duboki. Dukoki onoliko koliko je ljudsko oko spretno da pogleda u dubinu duše, svoje i tuđe. Ove čarobne boje možeš dobiti samo ako si jako iskren i želiš da učestvuješ u projektu ,,Prepoznaj ljudskost“. Projekat je finansirala empatija prolaznika i onih koji su se zaustavili na kratko. Na nama je sada da oslikamo pejzaš, ,,Predeo oslikan čajem“ kako kaže Pavić. Nešto lepo u svakom slučaju, pošto je rogobatnih i ružnih previše na svetu. Nama treba nešto savremeno, sveže i lepo, korisno i praktično, druželjubivo i lagodno. Nešto što opušta a opet daje osećaj sigurnosti. Nešto maštovito i slikovito što ćemo mi da doslikamo i damo one boje za koje smatramo da su prigodne. Dosta je bilo onih koji dođu pa slikaju po platnima koji nisu njihovi. Platna treba prepustiti slikarima i umetnicima sa dušom, a ne tako nekim lacimima da se gađaju našim bojama i shvatanjima.

Platno ćemo premazati najlepšim bojama i uljima. Oslikaćemo kuće i sunca, poljane i dvorove, vrtove i zalaske. Uživaćemo u zalascima, u poskakivanju sunca svakog dana i noći. Igraćemo se i mi zajedno sa njim,dopustićemo samo najlepše da se dešava i daćemo naziv takvim slikama reči koje su najlepše u rečniku srpskoga jezika. Odabraćemo reči koje znače pupoljke, i začetke, i porođaje. Nešto što oslikava početak, rađanje i život. Dozvolićeo tim pejzažima da žive za sebe i daćemo im dovoljno prostora na zidu, nećemo ih gušiti drugim slikama i glupostima. Ovakve slike zaslužuju samo najbolje mesto na našem španskom, belom zidu. Dozvolite da ovakve slike, sećanja i poruke pređu u nadanje i želje. Dozvolite im da se usade u vaš um, psihu i nadu. Poigravajte se njima, okrećite ih i obrćite ali ne dovolite da boje iscure. Ne dopustite da slikar bude razočaran iscurelim bojama zbog slike okačene naopačke. Dajte joj počasno mesto i onda je samo pustite da diše. Slika će odraditi svoje, samo joj dajte dovoljno vremena. Kao i za svaku umetnost, i za ovu novonastalu umetnost koja nastaje iz slika u kontaktu sa ljudima, treba vremena i strpljenja.