O jadnicima i jadnicama

Nikada se nisam osećala jadnije nego pre deset dana, kada sam surovo suočena sa realnošću doba zlog. Od tog osećanja još se oporavljam. Sastavljam se teško, jer strahota je prevelika, a duša je izbodena i mecima i noževima i rečima i delima, ovim i onim pre ovih. Život u srbiji, jedna beskrajna borba za život i dušu, ali se tešim, makar je imam, i živa sam, a oni anđeli nisu. I majke i očevi, babe, dede, sahraniše svoje meso, svoj smisao. Dišu oni, ali nisu živi.

Majka sam i baka. I svoja sam, preživela sve, a savesno. Tako sam i decu vaspitala, jer savest je osnov duše, bez savesti nema čoveka. A mase ljudi gaze niklo i nigde čoveka među ljudima jer se plaše se da uključe dušu i upale svetlo, realnost je gora od noćnih mora koje žive.

Mnogi potražiše utehu u crkvi. Takvi smo, odgajani u veri i patrijarhatu, od Boga tražimo da ispravi ono što smo sami polomili. A tamo nas sačeka topla reč Patrijarha Srpskog.

Jadnici, da, reč koju proslavi jedan Rus, reč u muškom rodu, množina, a označava ljude koji ostadoše bez duše.

Jadnice, reč ženskog roda, množina, više ne označava isto što i u muškom rodu. Po rečima Patrijarha, prvog tumača Božije volje, jadnica je koja podržava rodnosenzitivni jezik (tema daleko od empatije u bolu i najbitnije teme u vremenu zlom) i jadnica je ta koja se poziva na nekakve zakone, ko da je svet od nje počeo. Jadnica, došla na jasle, pa umislila da je neko. Jadnica ... Baš ta jadnica koja kaže, a ne smeta vam ogroman broj ubijenih žena, žene su ugrožene, smeta Vam rodnoravnopravni jezik. Pre svega, Patrijarhu, pa svima ostalima, verovatno crkvi našoj Pravoslavnoj...

Duše vernika bode spoznaja da se ovaj mrziteljski rečnik , nedostojan čoveka, raširio i odomaćio i u samom vrhu Pravoslavne Crkve. Boli crkvu najviše to što je žena krvavo izborila ravnopravnost, i majka je, i doktorka, i naučnica, i direktorka, i borkinja... To ih užasava više od od ove nemerljive patnje srpske, patnje i vrisaka onih koji nas ostaviše da dišemo, a ne živimo.

Jadnici... Ljudi bez duše i savesti... Ali koga se to tiče u ovo vreme zla, njima je duša samo apstraktna reč, totalno nepotrebna na stadionima dok navijaju ili u Skupštini dok vređaju... Na farmi, u životu obojenom pink krastama nečoveštva.

Brže, bolje jače, beskrupuloznije... Gazi, mrvi, vladaj... Jadnici...

Autor Olga Tomović