Odavno od Boga zabranjena, a narodu uvek mila, pojava zvana korupcija (Bajka o korupciji)

Nekada davno, pre nove ere, na Sinaju, u obliku plamena, pojavio se Bog pred Mojsijem i dao mu prve pisane zakone. Znao je dalekovidi,dobri Jahve, da su ljudi moralno pokvareni, da neće odoleti korupciji i odmah ju je zakonom zabranio. Od deset zakona (zapovesti) dve behu za zabranu korupcije i to: ne poželi tuđe i ne ukradi. Današnji svet ima temelje u božjim zapovestima. A umesto Mojsija, koji je bio čuvar zapovesti, svaka država ima svoje mehanizme protiv korupcije.Ali ništa od toga, koliko god entuzijasti pokušavaju i rade, kako bi rešili ovaj problem, uvek ih sputava nedostatak političkog razumevanja, a kako i ne bi, budući da politika prati tokove novca.Zakorovila se bašta božja.

Da se osvrnemo na naše praroditelje, Adama i Evu, na njihov rajski život i jedinu zapoved: „Ne jedi plodove jabuke sa drveta znanja!“  Moralno i voljno slaba Eva je odmah je popustila zmijinom nagovoru. E eto svetu prve korupcije. Tada je postojalo samo to, jedno iskušenje, a danas ima nebrojeno mnogo iskušenja, uz to svet ne živi u raju. Pa ko može da odoli mnogobrojnim „slatkim jabukama?“

Šta to beše korupcija? To je što ono s čime živimo, to je nešto što će ostati i posle nas, generacijama u nasleđe kao pogrešan amanet. Korupcija se predstavljakao nepoželjna i u javnosti prikazana kao rđava karakterna osobina i kao delo zakonom zabranjeno jer ojađuje društvo, uzima krišom iz džepa građana novac. Korupcije nema kad je u pitanju lična svojina. Korupcija se odnosi na tuđu svojinu. U nekim državama korupcija je toliko prisutna pa se tretira kao oblik negativnog društvenog poretka, kleptokracija.

Ova dama, zvana korupcija, je toliko sveprisutna da se njome bave skoro sve društveno humanističke nauke, državni ograni, čovečanstvo, neki uživanjem u njenoj raskoši, a neki je jure kao prostitutku na ulici. Korupcija se sakriva ispod imena krađa. Cilj je prisvajanje tuđeg. Kad se desi korupcija svi znaju ali je dokaze teško pribaviti.Korupcija uvek dolazi od vrha izvršne i zakonodavne vlasti i ostalima služi kao primer za ugled, kad mogu oni možemo i mi. Znači, ima je na svim nivoima društvenog delovanja. Primer sitne korupcije je uzimanje putnih troškova, od strane zaposlenih, tako što se stanuje u mestu u kome se radi, a prijavi se adresa u drugom mestu. A od krupnih korupcija pomenućemo 24 sporne privatizacije u Srbiji, a ima ih i još krupnijih, da nabrojimo trebalo dosta vremena i dosta pisanja.

Kod nas je rasprostranjena državna korupcija. Kad nagojeni državni paun raširi svoj veliki, pitoreskni rep, ko god da ga vidi, divi mu se i poželi po koje pero jarkih boja. To je iskušenje kome je teško odoleti, a čovek je „slab i kratkovjek“ kako je rekao Ivo Andrić. Taj bogati rep paunske državne korupcije sačinjavaju pera: podmićivanja, potkupljivanja, pronevere, nepotizma, iznuđivanja, sukoba interesa, pranja novca, skupih poklona i usluga spram njih, zloupotreba državnog položaja…

Dešavalo se u ranijim stolećima da se koruptivni ljudi iskupe tako što su davali sirotinji, državi, gradili bogomolje, ostavljali zadužbine… Ovi današnji ni osmeh ne daju.

Nema veze što korupcija zlo koje dovodi do nemira, ratova, revolucija, propadanja država, ljudi je i dalje konzumiraju, apetiti su im nezasiti.

Drvo korupcije buja, grana se na pogodnom tlu Srbije. A sa drveta svaki čas neko ubere zreli, koruptivni sočni plod.

Koliko je napredovao čovek od prvobitnog iskušenja do greha, od ubrane zabranjene jabuke do korupcije danas? U raju je iskušenje bilo: ako ubereš - znaćeš, a od davnina pa do danas: ako ubereš – imaćeš. Da li je lakše znati nego imati? Verovatno je lagodnije. Drvo greha raste, od Adama i Eve do danas se razgranalo i čini koruptivnog hlada po celom svetu. Hladovina je tolika da je ispod njegovih krošnji hladno kao u ledenom dobu.

Mr Dejana Pataki