Odlazi cirkus iz našeg malog grada...

Ako imate 50  i više eura za bacanje ili obraz kao djon, pa karte žickate od bivših kolega, vi ste svakako otišli na jos jedan performans u nizu, u osvit Božića, njihovog! , Nove godine, i naše i njihove, zime, snega i bljuzgavice na raskopanim  beogradskim ulicama, a samo dve nedelje nakon što nam se nebo  (betonsko) sručilo na glavu.

Majstor iz Mastrihta ušao je slavodobitno u prostor Arene sve mašući svojim ćemanetom iznad glava razdragane mase koja u rukama drži  kineske sprave i škljoca, škljoca, škljoca... Jer, ako nisi iste sekunde na mreži nisi ni bio. Realiti u našim životima. Baš kao nekad ulazak gladijatora u Arenu. Svi čekamo nastavak kultnog filma ali sada nam u ring ulazi, umesto ostarelog i poprilicno ugojenog Rasela Kroa, razbarušeni i isto toliko ostareli Andre Riu sa frizurom dr Emeta iz Povratka u budućnost. Ovo je, na žalost, povratak u prošlost, u vreme cirkusa Korona koji je svoju šarenu šatru razapinjao na platou ispred Karadjordjevog parka. Danas se tu ponosno uzdiže Karadjordje kome levi bok čuva biblioteka, a leđa Hram. Od svesno orijentisanih pionira  stasali smo u ljubitelje tradicije i kulture, poštovaoce korena i istorije pa otud još više čudi naša zaludjenost ovim svetskim komedijantom.

A možda i ne treba da nas čudi. Gladna masa oduvek se umirivala igrama  te tako dobismo Riuovo „hleba  i igara“.

Latinski: panem et circenses, doslovno: "hleba i cirkusa" je popularna metafora za metode kojima neka vlast osigurava podršku stanovništva tako što obilno zadovoljava njegove kratkoročne interese i nevažne potrebe, a nauštrb dugoročnih interesa, odnosno da bi mu skrenula pažnju s daleko važnijih problema. Izraz potiče iz satiričke pesme rimskog pjesnika Juvenala s početka 2. veka u kojoj se on žali na apatiju građana Rima, koji su zahvaljujući podeli besplatnog hleba te sve većim zanimanjem za raskošne gladijatorske igre i druge javne spektakle u organizaciji države, izgubili svaki interes za politiku i brigu o javnim stvarima, odnosno prepustili je carevima i njihovim birokratskim klikama. U savremeno doba se taj izraz često koristi i za kritiku masovnih medija koji sve manje služe javnosti, a sve više se vode za profitom kroz tzv. infotainment, odnosno inzistiranje na trivijalnim temama kao što su, sportska natjecanja, život celebrityja i reality emisije, a nasuprot ozbiljnih društvenih, ekonomskih i političkih problema društva.

Arenu, ružnu, hladnu, prljavu betonsku skalameriju na novobeogradskoj ledini sami smo napravili za sportske i predizborne performanse sa klicanjem mase voždu ili urlanje i uvod u tuču navijača,  sto mu dodje kao redovan trening za stvarne bitke, masu gladnu senzacija a bogami i hleba, odavno već imamo. Karte za ovaj perfomans su verovatno platile babe jer eto dete  lepo uči, ili „tatice“ sponzori, ili majke uz ono obavezno ako ja nisam videla sveta, nek bar ona gleda ili smo nekako iskamčili  VIP ložu, opet da bi bili vidjeni a ne da bi slušali, i sve tako redom. Niko od prisutnih, u to sam više nego sigurna  ne poznaje opus  Johana Štrausa, nebitno  da li starijeg ili mladjeg, još manje zna ko je Julius Fucik i  njegovu kompoziju „Ulazak gladijatora“.

Uz zvuke baš te, cirkuske, muzike počeo je sinoćni performans u beogradskoj areni. Podsetilo me je na cirkuski ring kojim šetaju klovnovi, slonovi, dreseri i igračice na trapezu dok deca ližu sladoled i jedu kokice sve tapšući masnim ručicama. Ostareli skandal majstor iz naravno čuvenog Mastrihta ( zemlje koja je imala kolonije širom sveta pa samim tim i iskustva u tim igrama hleba i igara), uživa u još jednom profitabilnom spektaklu i preslišava se one dve reči na jeziku zemlje domaćina. U ovih par dana neće mu biti teško da ih zapamti jer Beogradsku arenu već sutradan smenjuje Zagrebačka, a dan kasnije Ljubljanske Stožice. I svuda može da egzaltiranu masu pozdravi sa Dobro veče, a onda nastavi da brblja na engleskom.Uostalom, uz savremenu tehniku i bubicu u uhu ne mora ni to dobro veče da nauči. Tik pred početak šapnuće mu iz režije te dve čarobne reči kojima će egzaltiranu masu  dovesti do usijanja.

Sve je naravno šareno, veselo, prepuno svetlosnih efekata i raznobojnih balona. Repertoar je brižjivo prilagodjen gradu u kojem se cirkus trenutno nalazi i koga briga za kvalitet, uživanje u tananim notama klasične muzike, važno je da smo tapšali, slikali, kačili istog sekunda na mreže a oni(čitaj gladijatori sa svojim dominusom) uknjižili još koju svotu na svoja konta.

Beogradski spektakl začinjen je i grčkom muzikom, to je valjda jedina kopča sa starim Rimom, jer eto i Grčka je bila poput Rima,  pa eto daj ovima malo te muzike, oni ionako stalno tamo letuju... Kako da ne volite film(predstavu, koncert...) u kojem ima mačeva, sandala, ajkula u poplavljenom rimskom Koloseumu, Denzela Vošingtona u lepršavim haljinama i Pola Meskala koji ujeda babuna, piše Bi-Bi-Si u kritici najnovijeg filma Ridlija Skota. A ja mogu da dodam samo ono Djoletovo

.......

Laku noæ dame i gospodo.

Eto, i ova predstava je završena.

Nadam se da ste uživali u njoj.

Bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine.

Nadam se da ćemo se još videti u nekom drugom gradu,

na nekoj drugoj predstavi,

u nekom drugom cirkusu.

Odlazi cirkus iz našeg malog grada

širokim drumom što izlazi na most.

Odlazi cirkus i ja se pitam sada:

ko je domaćin a ko je bio gost?

........

Nakon gostovanja Andre Riua i njegovog orkestra Johan Štraus u Beogradskoj areni, novembar 2024.

Autor Slađana Belko