Oktoberfest
Foto: 
Shawn Harquail

Oktoberfest

“Slušati odjek svojih koraka
niz duge ulice proći
hej, mlekadžijo stani
prospi mleko po ovoj noći
polivaći ulica ti
u tome mogu pomći

O, da li cu moći
ove noci
o, iz ovog grada
za tobom sada
zaboravljena draga

Sa putnicima sto čekaju
tramvaj koji nece doći

Pijanac, ti si moj brat
kao vetar što raznosi
novine niz ulicu

O, ponoćne vesti
o, da li ćes me sresti
zaboravljena draga”

 

Laboratorija zvuka – Zaboravljena draga

******

Početak oktobra. Izgleda baš kao prava koencidencija. Pre neki dan, u trenucima dokolice, odlučim da malo „visim“ na Ju Tjubu. Ne, ne čitaš pogrešno. Nema ni greške u pisanju. Nije Porn Tjub, Red Tjub ili Ju Džiz. Običan, najobičniji Ju Tjub. Nadam se da razumeš o čemu pričam. Malo muzike, malo “Državnog posla”, malo snimaka ruskih dogodovština u saobraćaju... Sve u svemu popodnevna siesta, ispred kompa.

Sa desne strane ekrana pojavi se lista predloga za koje Ju Tjub smatra da bi mogli da me zanimaju. Pogled mi se zaustavi na maloj sličici ispod koje je pisalo „Domaći film – Oktoberfest“... Film sam sigurno, do sada, pogledao bar pet-šest puta, ali mislim da bih mogao da ga pogledam bar još deset puta toliko. Ako ti nisi, znači da imaš domaći zadatak. To mu dođe pod obaveznu video lektiru. Takođe, u tom slučaju, ovde prekidaš da čitaš tekst. Nastavljaš nakon odgledanog filma. Ubaciću ti ovde čisto par rečenica o filmu, naravno bez spojlera.

Oktoberfest je snimljen 1987. Godine u režiji Dragana Kresoje. Glumačku ekipu činili su: Svetislav Goncić, Zoran Cvijanović, Žarko Laušević, Vladislava Milosavljević, Velimir Bata Živojinović, Željka Cvjetan, Gorad Radaković, Tatjana Pujin, Ružica Sokić, Petar Kralj, Bogdan Diklić. Fenomenalnu muziku za film radila je Laboratorija zvuka, odnosno braća Vranešević.

Kratak sinopsis: “Romantični momak, sa nezaposlenim drugovima, obilazi uobičajena sastajališta beogradske omladine, živeći u socijalnoj izolovanosti. Pritisnut podmetnutim grehom iz prošlosti, kada mu je oduzet pasoš, on mašta o odlasku i promeni jednoličnog i sputanog života. Svakovrsne slike stvarnosti prepliću se sa idiličnim snovima o Oktoberfestu, minhenskom festivalu piva. U traganju za novim životom, drugovi se razilaze, a on prolazi mučan put iskušenja koji ga dovodi u zatvor. Tračak nade se ukazuje u vidu vraćenog pasoša.”

 

*****

Sad, nakon gledanja, možemo dalje. Zašto sam te naterao da gledaš film, ukoliko već nisi? Od snimanja filma do danas prošlo je nekih dvadeset i sedam godina. Pretpostavka je da radnja filma obuhvata period početka druge polovine osamdesetih godina prošlog veka. (Par godina gore-dole.) Lokacija dešavanja Beograd, urbani Beograd. E sad, šta se sve, za toliko godina, promenilo? Mnogo toga, definitivno, ali ne na bolje…

Onakav urbani duh Beograda iz osamdesetih više ne postoji. Nema, ludih, kućnih žurki sa svirkama aktuelnih rok/pop bendova. Nema pankera, metalaca, bajkera i šminkera po ulicama i kafićima. Nema belo-zelenih, platnenih Danlop patika sa gumenim đonom. Nema plaćanja ture pića zalutalom vojniku iz Doboja u lokalnoj birtiji. Zavod za zapošljavanje i dalje nema svrhu postojanja, osim prekvalifikacije, koja je uvek aktuelna. I dalje je blam da, u “poznijim” godinama uzimaš od keve kintu za večernji provod. O privođenju riba na gajbu, u kojoj živiš sa matoricima, i da ne govorim. Sto američkih dolara, danas, nema neku preteranu vrednost, a i tri-četiri hiljade tih istih dolara ti, neće omogućiti tihovanje do kraja života u nekoj državi Južne Amerike. Aktuelne gradske ribe (ne ribe iz grada) se, danas, ne bave umetnošću i ne posećuju izložbe. “In” ribe možeš naći isključivo po splavovima.  Da li znaš nekoga ko je, u skorije vreme, naručio konjak/vinjak u kafani? Ili, možda, znaš nekoga ko je pokušao da smuva ribu tako što je svirao saksofon ispod njenog balkona? A da komšije zbog te “buke” zovu pandure, čiji je, u to vreme, najteži posao bio da noću jure lokalne džankije zbog dva mića dopa. A, sada te pošteno odvale od batina, čisto reda radi, pa čak, iako si rođeni brat “prvog među jednakima”. Danas u gradu ima, definitivno, više od pet riba koje su se slikale gole. Pogledaj naslovne strane dnevnih tabloida. Selfi se ne računa. Klinke, više, ne gutaju tri arbida i malo sirupa za kašalj da bi bile haj. Viski i ekstazi rešavaju sve probleme, naravno o tuđem trošku. Od “Grčke kraljice” na kraju Knez Mihailove ulice ostala je samo ružna, išarana fasada sa razbijenim ili zamandaljenim prozorima. Zoološki vrt je i dalje na istom mestu, kao i miomiris koji ga prati, naročito u letnjim mesecima. Jedna od najlepših zgrada prestonice, zgrada nekadašnjeg “Geozavoda” u Karađorđevoj ulici je renovirana zahvaljujći tzv. stranom investitoru i predstavlja lokaciju za promociju megalomanske ideje “Beograda na (hlebu i) vodi”. Svi, i dalje, planiraju da zapale preko grane, al, ipak, ostaju tu gde su. Pasoš nam je, ponovo crven… Doduše druga nijansa boje… Jedina svetla tačka sadašnjeg vremena je što u gradu možeš da popiješ točeni Paulaner… Ako imaš kinte.

 

*****

Jednom ću i ja otići na taj Oktoberfest… Pa se vidimo tamo.

 Mladen DJomla Kostić

Komentari

Komentari