Opančar „agencija“ – Nešto kao sport ... na srpski način

Uzmem kafu i sednem sinoć da gledam derbi meč fudbalske „super lige Srbije“ (nije šala tako se zvanično zove) između Čukaričkog i Partizana. Poslednje je kolo regularnog dela prvenstva, sledi play of, pa ko ispadne, ko se dočepa bar kvalifikacija za neko od evropskih takmičenja i tako zaradi neku paru da preživi, jer od publike vajde nema – rasterali ih navijači.

Posebno me fascinira moj Čukarički, gledam tabelu – treće mesto ispred Partizana, koji je tek na četvrtom, a u Srbiji je to ravno zemljotresu, podrazumeva se da je Zvezda prva, Partizan drugi, ili obrnuto, jer samo ta dva mesta vode u kvalifikacije za ligu šampiona. Rodio sam se na Banovom Brdu i dok sam bio mali, preskakao sam ogradu starog igrališta (tako smo ga zvali) koje se nalazilo preko puta osnovne škole Josif Pančić – ulaz tamo gde je tu sad ona cvećara. I sve tako dok nisam i zaigrao u podmlatku Čukaričkog.

A koji su to mečevi bili – Beogradski podsavez, lokalni derbiji: Šećeranac, Brodarac, Žarkovo ...

I možete zamisliti koje je to iznenađenje za mene bilo kad sam se početkom devedesetih godina vratio u zemlju i video – Čukarički, član srpske super lige, zajedno za Zvezdom i Partizanom! Šta se  to u međuvremenu desilo – nekada su postojale: Prva, Druga, jedno vreme i treća liga, pa Srpska liga, pa regionalne lige, Beogradski podsavez i tako redom, a danas ne možemo da nakupimo timova ni za današnju Super ligu, pa da se vratim na narečeni derbi.

Tribine takoreći prazne. Samo na Zapadu poveća grupa navijača obučenih u crno, mašu Partizanovim crno-belim zastavama. To su navijači Partizana, čuveni „grobari“, kako sebe iz milošte ponosno nazivaju.

Čukarički napada, Partizan ne može da se sastavi, preti opasnost da dođe do ranog vođstva... Grobari priskaču u pomoć, uleću prve dve upaljene baklje na teren, utakmica se prekida – po propisima!

Situacija se ponavlja, Čukarički opet napada, Grobari, Partizanov dvanaesti igrač, ponavljaju svoju odbrambenu akciju, ponovo uleću dve upaljene baklje na teren, utakmica se ponovo prekida – opet po propisima!

Kod treće reprize, do kojeje došlo već u 17’ minutu, utakmica se prekida – po propisu, dok se ne isprazni taj deo tribine.

Sledi akcija žandarmerije, sukob sa „navijačima“ – žandarmerija koristi pendreke, navijači upaljene baklje. Navijam za žandarmeriju, opasno je to u šta su ih uvalili, ne tako davno imali smo slučaj sa delijama na severu Zvezdinog stadiona, koji su onom nesrećnom policajcu gurali upaljenu baklju u usta ...

Posle dužeg vremena, utakmica se nastavlja – po propisu!, ali ne zadugo – Grobari su strateški dobro osmislili svoju akciju, ima ih i tamo, lome stolice i njima gađaju pomoćnog sudiju, jer do šesnaesterca ne mogu da dobace.

Utakmica se ponovo prekida, opet po propisu, ovog puta uz upozorenje da će čim uleti sledeća stolica, utakmica biti trajno prekinuta.

Na to se nije dugo čekalo – u 20’ minutu utakmica je trajno prekinuta – Partizan nije spreman za današnju utakmicu, akcija Grobara je uspešno okončana, čeka se nastavak. Dokle, ko to zna, ko sme da poremeti zadati raspored da nas u Evropi zastupaju Zvezda i Partizan.

Sve po propisu, ili PS-u što bi rekli u vojsci. Jedino ne postoje propisi protiv ovakvih propisa – na primer, da se nekome od vinovnika ovih dešavanja doživotno zabrani ulaz na utakmicu, da se voljeni  klub po kazni preseli u niži rang takmičenja i sl.

Naš vođa (svojevremeno, kako ponosno izjavljuje, jedan od vođa Zvezdinih navijača), pomeraa brda na koridorima, a navijače ni makac Ne mogu im ništa, javno priznaje. Ma nema to veze sa istinom, navijači su njegov dvanaeti igrač – i delije i grobari, neće da im se zameri zbog specijalnih akcija u kojima ih ponekad angažuje, a nedaj bože i ako mu zatrbaju za nešto ozbiljnije.      

Inače, naš predsednik voli da se poredi sa velikim svetskim državnicima, pa tako jednom prilikom i sa bivšom britanskom premijerkom Margaret Tačer,  gvozdenom ledi, kako su je prozvali. Ovaj autor je imao čast da tamo živi u njeno vreme i može da potvrdi da to poređenje nema nikakve veze. Poznavaoci fudbala će se setiti tragedije na briselskom „Hejselu 1985. godine, kojom prilikom je u sukobu britanskih i italijanskih navijača bilo 13 žrtava. Margaret Tačer je taj problem rešila – u parlamentu, za nekolko minuta, tako što je zabranu igranja engleskim klubovima u inostranstvu, sa tri godine – koliko je bila kazna UEFA, povećala na pet godina i poručila im – iskorenite to huliganstvo da vam ja ne porušim te stadione, i toga na britanskim stadionima više nema.

A ovaj naš hoće da im gradi stadione – da se zadužuje za naš račun i da ih gradi. Ima li boljeg dokaza da ovo stanje njemu i odgovara.

Danas se igra nastavak prekinutog derbija, pa će se i ovaj tekst nastaviti.

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić