Oterati đavola

Egzorcizam je prilično rigidna metoda, a i podrazumeva da se đavo nalazi u vama. Mi ovde govorimo o đavolima oko vas u vidu pogrešnih intimnih partnera, pogrešnih prijatelja i pogrešnih saradnika. Takođe, „deljati“ glogov kolac, nije baš najpopularniji način – a pride može da bude i krivično kažnjiv. Biće dovoljno da svim vragovima vašeg života prosto okrenete leđa i da ih pozdravite jednim doviđenja. Istina to zna da bude teško. „Ne lezi vraže“ nije džabe rečeno. Znaju oni da budu prilično žilavi i zavodljivi, da igraju na kartu straha, samoće, pa i dobroćudnosti svoje žrtve. Ipak, život je jedan! Vodite se uvek tom premisom – i u njemu nema mesta za zle ljude, ali ni za one „energetske vampire“ i baksuze koji „mrače“ vašu svakodnevicu. Putu u bolji život poklonite svoje korake, a đavole počastite svojim leđima.

No, osim što ih često nije lako amputirati iz života, isto tako, često, nije lako ni uočiti ih na vreme. Možda bi trebali da stalno govorimo o vrlinama. Dobar čovek – je čovek sa vrlinama. Dobar čovek je uvek dobro došao: za emotivnog partnera, prijatelja, saradnika, za sve. Loši ljudi vam nisu potrebni. Takvi mogu da budu samo grobari vaše sreće, vaših nadanja i vašeg vremena. I ne zaboravite: Život je jedan – i užasno, užasno, brzo prolazi.

Poštenje je najveća vrlina

Od svih osobina koje možemo svesti pod vrline - poštenje je vrlina nad vrlinama. Samo se pošten čovek u suštini može nazvati čovekom. Oni koji nisu pošteni - negde su zalutali na putu do čoveka - ili su sa tog puta potpuno skrenuli. Zamislite samo koliko to veličanstveno zvuči reći za nekog da je čovek?! To prevazilazi sve naše podele, ali i prirodne razlike koje su deo našeg ličnog ili kolektivnog identiteta. Mi se ne rađamo svi u isto vreme, na istom mestu, od istih roditelja... Ne živimo istim životima i u istim prilikama. Ipak, svako ljudsko biće, ko god bio – i gde god bio, ima priliku – da ne kažem i obavezu da se uzdigne na nivo čoveka. Biti čovek – znači biti pošten, dostignuti tu verovatno najznačajniju moralnu kategoriju.

"Samo pošteno", govorili su naši stari kada su iz porodičnog doma pratili svoje najmilije... Da li u školu, na posao, u rat, ili na put u neizvesnu borbu za bolju budućnost - potpuno svejedno... Idi, uradi, uspi, oženi se, udaj se, razvedi se, osvoji, izgubi, ali kao čovek - pošteno. Nepošteno postignut cilj, nije i ne može biti životni trijumf! Pošten čovek ne krade, ne otima tuđe, ne laže tako da nekome svesno nanese bol. Pošten čovek ne pristupa nekakvim urotama ili zavadama protiv trećeg lica. Pošten čovek ne izdaje i ne prodaje svoju porodicu i prijatelje - ne zaboravlja ljude koji su ga u životu zadužili. Pošten čovek ne gazi svoju reč. I još nešto jako važno: Poštena osoba čak i kada nije u stanju – ili nije više u stanju da uzvrati, odnosno da uzvraća, ljubav, pažnju, prijateljstvo ili poslovnu saradnju – to otvoreno kaže osobi preko puta. Vi niste u obavezi da sa bilo kim budete u bilo kakvoj vrsti odnosa. Ili ako odnosi već postoje – niste u obavezi da u tome i ostanete. Ali jeste u obavezi da budete iskreni po pitanju svojih osećanja i ambicija. Naravno, kad treba, gde treba i pred kim treba...

Zapravo, svako od nas ima potpunu slobodu da izabere svoj put. Budi isključivi kormilar svog života. Budi šta želiš... Budi vredan, lenj; politički aktivan ili neaktivan; budi vernik ili ateista; budi promiskuitetan ili živi u celibatu... Radi šta želiš, ali šta god radio - radi pošteno! Ne na uštrb tuđe muke, tuđe pažnje, ljubavi, tuđeg novca i iznad svega tuđeg vremena.  Na početku i na kraju, uvek stoji to vreme. Prvo poštujte svoje vreme, a onda i tuđe kao svoje. Prvo poštujte svoju žrtvu a onda i tuđu kao svoju. Jedino tako ima smisla – i jedino je tako pravo, odnosno ispravno. No, nešto u vezi vremena. Ako vam neko oduzme zemlju ili novac, ujedno vam je i nešto dao: šansu da to vratite. Ipak, ako vam neko oduzme vreme – oduzeo vam je nešto što ne može biti vraćeno. Vreme je najdragoceniji resurs. Ljudi koji se bahato odnose prema vašem vremenu, ili su krajnje nezainteresovani za vas, ili prema vama gaje istinski – a često i skriven prezir. Ili prosto, preziru sebe, pa se to reflektuje i na vas. Vreme u osnovi može biti potrošeno ili izgubljeno. Gledajte da potrošite svoje vreme. Sa ljudskim đavolima, vragovima i baksuzima, u svakom obliku potencijalnih ljudskih odnosa – svakako ćete ga izgubiti. Ljudi koji kroz život nastupaju suprotno od premise „biti pošten“, mogu da budu privlačni ili primamljivi, ali su bez dileme pogrešni. Napraviti nešto vredno sa pogrešnim ljudima, bilo bi isto, kao da napravite ukusnu tortu sa pokvarenim jajima. To prosto ne ide tako.

Inače, kada govorimo o poštenju… Reč „pošten“ koja opisuje tu predivnu i najvažniju osobinu, ujedno je i koren za druge dve reči i druge dve osobine koje proizilaze iz poštenja: samopoštovanje i poštovanje – u smisli poštovanja drugih. Ne očekujte da poštuje vas, osoba koja ne poštuje sebe! Ako je neko sklon raznim prevarama, malverzacijama; ako je sklon povređivanju drugih, zapitajte se: Da li je to poštena osoba? Takođe: Da li ste vi pošteni ako takvu osobu želite u svom životu?

Prosto je neverovatno koliko mi ljudi daleko više poštujemo svoj strah i svoj novac ili svoj imetak, od sebe kao duhovnog i telesnog bića!? Jedna zanimljiva priča kaže… Stekli ste novac i želite da kupite stan. Agent za nekretnine vam pokazuje dva stana, oba izuzetna – kao stvorena za vas, ali vas upozorava – da prvi stan nema „čiste“ papire, dok je drugi stan papirološki legalan, s tim da je u njemu živela neka čudna osoba sklona oklultnim radnjama koja je na kraju izvršila samoubistvo. Da li biste pazarili nešto od toga? 90% ljudi kaže da ne bi. Idemo dalje… Recimo imate vrlo uspešnu firmu – i želite da zaposlite nekoga na jako važnoj poziciji od koje zavisi kapital firme. Ukoliko ste muškarac, u kancelariju vam ulazi kandidatkinja – vrlo zanosna žena, a ukoliko ste dama, situacija je obrnuta, kao kandidat javlja vam se izuzetno markantan i atraktivan muškarac. Pogled na osobu kojoj eventualno trebate da date posao vas ostavlja bez daha, ali proverom biografije te osobe, saznajete da je reč o zatvorskoj mušteriji – koja je već upropastila par firmi? Da li biste zaposlili takvu osobu? 90% ljudi kaže da ne bi.

Vidite, mi smo vrlo predusetljivi i oprezni kada branimo svoj strah i svoj novac, ili svoj tur i svoj dinar. Ipak, velika većina nas, svoja nadanja i svoje telo je smpremno da poveri osobama za koje znamo da nisu ispravne!? Da stvar bude gora – veliki deo naših patnji i u ljubavi i u prijateljstvu dolazi zbog odnosa sa ljudima za koje smo od starta znali, ili smo na vreme saznali da su „kvarni“. Naravno, tu se javlja jedan drugi strah – strah od samoće, zatim navika kao gadan usud, ponekad i slepa ljubav, a ponekad i prost nagon i glad životinje u nama… I ambicije i nagoni, kao i strah su potpuno prirodna stvar. Prva dva i treba hraniti, dok za treće postoji ona narodna: „Strah lojze čuva“. Ipak, moramo da znamo: kad, gde, s kim, i do koje mere?  Ta mera ne sme da pogazi čoveka u nama! Zato, samo pošteno, sa dovoljno samopoštovanja i sa pravim ljudima – od kratkotrajnih romanski do veza i odnosa za ceo život. Ljudskim demonima, kažite jedno „iš“.

Đavo u anđeoskom obliku

Vrlo česta pojava – da ne kažem i isključiva. Đavo najčešće ne liči na đavola, odnosno na našu percepciju đavola, vraga ili baksuza u ljudskom obliku. Imate i onu biblijsku mudrost koja se provlači i kroz Stari i kroz Novi zavet, a koja kaže – da će vas đavoli u životu često posećivati u liku anđela, ili bar „naizgled anđela“ – i da će baš svojom privlačnom spoljnom crtom nastojati da slome vaš karakter. Slična ili gotovo ista mudrost, sa određenim varijacijama u formi postoji i u drugim svetim knjigama, ali u u obilju literature iz psihologije, filozofije, pa i iz sociologije. Kao što se religija bavi pitanjem: „kako prepoznati đavola“, istim pitanjem se bavi i nauka, pogotovo onaj korpus društvenih nauka koji kao osnov uzima proučavanje ljudskog karaktera, odnosno svih potencijalnih refleksija i oblika ljudske prirode.

Elem, religija i nauka nisu suprotstavljene, iako se neki ljudi svojski trude da budu. Zapravo, obe počivaju na dubokom „čovekoljublju“, na motivu i premisi da čoveku bude bolje! Intelektualno sazrevanje i napredovanje zajedno sa usvajanjem nekih praktičnih postulata, nisu protivni duhovnom uzdizanju, šta više, ljudski stvor u pravom smislu te reči može da doživi evoluciju, tek kada sve navedeno objedini u svom biću. No, cilj ovog teksta nije da ulazimo u dublju mistiku i u empirijsku ili religijsku isključivost ili uključivost. Govorimo o „đavolu“ kao vrlo egzaktnoj i opipljivoj pojavi u našim životima… O pogrešnim, zlim ili mračnim ljudima, kojima smo dozvolili da nam se približe i zbog toga smo u većoj ili manjoj meri patili. To nas je koštalo emocija, živaca, onog nepovratnog vremena, a možda je i okrnjilo ono nužno samopoštovanje. Da, takvi đavoli, u našim životima će često doći u obliku anđela. Zavodljiv izgled, hod govor; naizgled idila zbog koje zaboravljamo da obratimo pažnju na pravu prirodu i istoriju te osobe i prepuštamo se nekom obliku odnosa koji će kasnije izazvati patnju.

Vezano za deo priče o poštenju. Bilo bi najbolje da uvek obratimo pažnju koliko je neko pošten! Kakav odnos ima prema sebi, svojoj porodici, uopšte ljudima u svom okruženju. Rđavi pojedinci, rđavih sklonosti, ne mogu nam doneti ništa dobro. Istina, nekim „prilikama“ je teško odoleti. Naš libido, naše ambicije, naš strah, su dvosekli mač. Bez njih se ne može, bez njih se ne krči put kroz život. Ipak, druga strana tog mača, često može da bude pogubna po nas. Ko nauči da ispravno koristi to sečivo, da on kontroliše sečivo – a ne sečivo njega, pravi veliki korak ka „osvajanju“ čojstva i ljudskosti, postaje pravi vitez, ili u našim skromnim životima, postaje mali – ali sasvim dovoljni heroj ili heroina.

Šta je pesnik hteo da kaže?

Ko bi to znao, dragi moji?! Kolumne, odnosno autorske tekstove, uglavnom pišem par dana – nekad i duže, isključivo prvo na papir, pa tek onda materijal provučem kroz kompjuter. Sada je negde 7 ujutru i ističe rok kada mejl sa tekstom mora da krene put redakcije. Za laptopom sam nekih 5, 6 sati i netipično za sebe, pisao sam na prvu, bez ikakvih priprema; pravo na „vord“ pa šta bude? Znam da ništa epohalno nisam rekao. Uostalom to mi i nije bila naručita namera. Zapravo, želeo sam da prenesem pozitivnu energiju i pozitivnu misao. U našu budućnost i naše sutra, moramo bez đavola, vampira i baksuza naše današnjice. Kako je rečeno: Egzorzicam je prilično rigidan – a i podrazumeva da se „đavolak“ nalazi u vama. Takođe, baviti se „glogovim kocem“ nije baš najbolje i najpopularnije. Biće dovoljno da svim đavolima vašeg života pokažete samo svoja leđa. Verujte ništa tako ne demorališe vraga od pogleda u vaša leđa koja odlaze svojim putem. Naravno, budite kulturni i pravi čovek do kraja pa i đavolu recite srećan put! Ili ako ste ljubitelj francuskom romantizma, dodajete i jedno „Bon voyage”. Živi bili!

P.S. Dragi prijatelji, ovo je možda neobičan način da vam poželim srećnu Novu godinu. Ipak, odlučio sam da taj način – bude odabrani način. Želim vama, vašim porodicama i svim vama dragim ljudima, sve najbolje u novoj 2022. godini, i uopšte: sve najbolje u bližoj i daljoj budućnosti. Puno zdravlja pre svega, a zatim i ljubavi, pažnje, tolerancije i poslovnih uspeha! Budite hrabri, budite svoji, i iznad svega: budite pošteni! Srećan put u bolje sutra. Bon voyage!