Preterana čovečnost ljudskog faktora

Svako od nas poznaje sliku, reč ili maker delo bar jednog istinskog intelektualca. U eventualnom nedostatku bližeg uvida u njihov privatan život, tu su knjige, eseji, kolumne, objave, u skorije vreme, postovi, Ytb i tvitovi…Tito ih je, svojevremeno, smeštao u dedinjski rezervat, fantastično mesto, poznato po tome da, vremenom, otupi i najoštrije misaono pero. Danas, u zlatno doba blagostanja, sa mnogima od njih se svakodnevno laktate kroz Kalenić, Bajloni, sudarate po Knezu…

Ovo je priča o Njemu. Dugi niz godina, njegova malenkost je naše nacionalno, umno blago.

Od njegovih reči - zastaje dah! Kad ga on sroči - tu trava ne raste!

Sve pametno zbori, plevi i leve i desne, gazi po centru.
Zna svaki mogući pravac u spoljno - političkim kretanjima.
Kada su u pitanju unutrašnje društvene teme, izreći će vam profesionalnu i stručnu analizu problema, pitku kao čaša ‘ladne vode.
Od iznenadnog napada prosvetljenosti (nije sarkazam) i ushićenja njegovom intelektualnom mišlju, ne možete tek tako da se oporavite.

Zaključak se sam nameće: dok je takvih intelektualnih gromada, nema zime za naciju.
Kad ono, medjutim...

Recimo da naš neumorni i precizni "davač" dijagnoze ove sumašedše nacije, uglavnom, nije pri čistoj svesti. 
Svekolike i neverovatno tačne opservacije daje u kratkim periodima, u kojima nije pod  uticajem opijata. Tuče najnoviju zakonitu ženu, ljubavnice tuku niega.
Javna je tajna da ostavlja šljivovicu uz pomoć kokaina. Zidovi pojedinih demoliranih stanova i kafana srećom, ne umeju da govore.. “Ujak” nacije nikada ne putuje bez dozvole numerologa, krišom prevrće šolju, potajno prati motivacione govore naknadno emancipovanih domaćica i propalih trenera. Davi se u porocima i malogradjanštinama svake vrste…

I tako, nižu se “biserne” dogodovštine našeg prezrelog, a nezrelog, vragolana, koje mnogi uredno prate i beleže ali niko kao Ona.

Služba, nego šta. Pogodili ste iz prve.

Službica, tako joj tepamo…kao nenadmašni višedecenijski stožer ovdašnje zacementirane nepromenjljivosti, uredno dokumentuje vanvremenska s*****, koja naš vrli genije proizvodi. Najviše voli kada je “umnjica” u stanju česte (ne retko budžetski plaćene) emotivne i nervno labilne hiperprodukcije.

Gori zemlja, neprijatelj vršlja, vlast se češlja…naš genije bi tako rado stao na barikade njene odbrane ali cvrc!

Eto ti njega kol’ko sutra na naslovnim stranicama svih “debiloida” i žuto – braon štampe. Ne zaboravimo Jutjub “curenja” i čari ostalih DM. 

I sad ti njega slušaj, dok gledaš kako pijan jaše radijator obučen u crne ženske haltere.
Svaka mu je ka’ u Njegoša, ali džaba!
Posle takvih fotki i neželjenih svedočanstava, neće ga ni jedna nacija, čak ni naša.

Sličnu muku muče i popovi. Često mi ih bude žao. Mudro zbore na milion jezika, živih i neživih, kad puste glas, kao pesma slavuja. 
Mantije ispeglane, brade sa omekšivačem...pomisle " nišči" da nemaju ni jednu rupu, Bože me oprosti.
Kad ono... Audiju istekla registracija, nisu na vreme zamenjene letnje gume, gomilaju se kazne za nepropisno parkiranje vozila - i još po nečeg (seoske dobrodržeće udovice će razumeti o čemu pričam).

Sve u svemu, davimo se u blatu i kalu, a pametnih - na vagone. Verovatno je prevelika utopija očekivati saglasje nečijeg lika i dela, ali nada umire poslednja.
Ni strani, ni unutrašnji neprijatelj, nešto se mislim...ubi' nas prevelika čovečnost ljudskog faktora. I njegovi revnosni zapisničari.