Prolaznost života

Šta god da vam se dogodi vi ne smete stati, jer život ide dalje, on neće čekati da se vi pokrenete, on će vas pregaziti budete li samo na tren pomislili da se zaustavite. Život ne mari za vaš gubitak, šta god to bilo. Život ne pita možete li dalje, niti će vam ponuditi kakvu pauzu. Reprizu da i ne pominjem, nje nema, ne postoji. On jednostavno ide, teče, prolazi, nijednog trenutka se ne zaustavlja.

Od momenta kada smo došli na svet kreće ta štoperica, otkucava nam sekunde, minute, sate, dane, godine. Vreme je ono najbitnije i najvrednije što imamo na raspolaganju. Teško je preboleti svaki gubitak, da ne nabrajam sad koga ili šta smo sve izgubili. Toga je bilo i biće, jednostavno, sve je to život. Na to ne možemo uticati, jer to je neka viša sila. Neki ljudi to nazivaju i sudbinom, nebitno. Na to nemamo uticaj, ali na vreme imamo. Budemo li ga gubili, izgubićemo sebe i ovaj jedan jedini život koji smo dobili na raspolaganje. Kakav je takav je, ipak je naš. Pogledajte na sat, to što vidite nije samo odbrojavanje koliko vam je ostalo do kraja radnog vremena, do kraja časa ili današnjeg dana. Taj sat, svaki pokret te kazaljke je zapravo jedan tren vašeg života koji je otišao u nepovrat. A, da li smo taj tren izgubili ili smo u tom trenu nešto dobili, to sve zavisi od nas samih.

Ako nešto u životu zavisi od nas, tačnije, ako neki gubitak možemo da sprečimo, to je onda gubitak vremena. Svaki gubitak vremena je zapravo gubitak sopstvenog života. Imajte to na umu.