Razmišljanja jedne ludaje

Šta je to istina? Nisam uvaženi, intelektualni, niti filozofsko-merodavni istraživač, naprotiv, ali daje mi se prostor da trabunjam o svemu, pa i o tome( bajdvej, hvala vlasniku portala)! Dakle, istina šta je? Sve ili ništa u našim prolaznim životima. Trebalo bi da bude sve, cilj, ideal, ideja, sunce naše malo, naša mala sreća ili ne treba da se povezuje sa srećom? Ne, ne treba! A, može da bude i ništa, nevažna pa i ako postoji. Mi je, u stvari, svojatamo kako hoćemo, sve zavisi od volje posmatrača-kazivača-onog koji je servira. Znači, može biti na meniju, iako ne postoji i ne mora biti na meniju, iako postoji. Nas, ukratko, posle ove iscrpne analize, ne treba uopšte da zanima istina. Nama ne treba istina, to je već dokazano, nego njena suprotnost! Ono što ja znam da sve, ama, baš sve na ovom svetu zavisi od impresivno-ekspresivne, apsolutno individualističke predstave trenutne stvarnosti jedinke zvane čovek koji razmišlja, analizira, meri, nagađa i na kraju prihvata ono do čega je sam došao, a to je istina tj njegov zaključak da je to istina! Nebo je plavo, trava je zelena, čovek je najinteligentnije stvorenje na Zemlji... On zna da je to istina! I nemate vi šta tu da ga ubeđujete da to nije istina! Da li mi živimo od istine? Ne! Da li živimo sa istinom? Ne! Da li mi živimo za istinu? Ne! Pa, koji se moj mi brinemo? Istina , ipak, ne postoji. I dok tako igramo ping-pong sa istinom onaj pevač lepo kaže”sve je laž, samo pusta laž, osim smrti”! Ma da ti ja kažem i smrt je laž dok mi neko ne dokaže da je istina! Nego, mora negde da se zaustavi značenje istine, njeno postojanje, dakle, smrt je i kraj istine. Tako ovaj konačni, da ne kažem ograničeni, nedorečen, večito u duhu rastući čovek razmišlja: sve je ok dok sam živ.

Zašto mene niko ne pita:”A šta je istina za tebe gospoja Ludaja?”. Da im ja rečem sve po spisku šta je za mene istina! Da im ja objašnjavam da me boli uvo za istinu o nastanku svemira i o masonima, kurtonima, ili zašto je neko te ovakav, te onakav, te koliko vredi u milionima evra, dok narod ovde jadan nema za leba! A, da je samo to! Pa, te šta je radila neka fufica sa nekim bajom i tako to! Pa, je l to mene zanima? Ne! Mene zanima da li će imati ova bolnica, ova, ova štala za ljude, dovoljno lekova, za nas, ovde bolesne! Di bolesne? Lude! Ne može nam ni jedna istina suštinski da pomogne, ma da sam oči u oči sa njom, ne vredi, jer nečija servirana istina meni, nije i moja, može da bude, ali i ne mora biti! I kada se desi ponekad, da prepoznam istinu, bude mi muka, znam da će je neko ubiti, baš kao što znam da se ubija znanje, pravda, ljubav, kao i sve ostale, prave životne vrednosti. Kako to da se čovek nije pomakao sa mesta praistorijskog opstanka, a toliko ulaganja, zalaganja, ej, bre, toliko istina!?

Laž, laž služi ljudima, a ne istina. Ćuti, možda je i ona već mrtva, nego neće da nam kažu.