Sedam radnih dana prosečnog radnika

Sedmodnevnu radnu nedelju provodimo na veoma različite načine, u zavisnosti od zanimanja, interesovanja i drugih mogućnosti. Dakle, ako je provodimo znači da smo živi, odnosno, provodim -  dakle postojim. Pa, da vidimo kako prosečan radnik provede sedam radnih dana nedeljno.

Ponedeljak je mnogima najlepši dan, jer je početak nove radne nedelje, bar za one koji nešto rade. Posle napuštanja kreveta i prve okupacije kupatila sledi prikupljanje informacija sa televizora uz prvu jutarnju kafu, da bi se u firmi imalo o čemu. Na radnom mestu ranom zorom popije se prva radna kafa, sa ili bez kratkog žestokog dodatka i razmenjuju se vikend novosti sa ostatkom radne brigade. Zatim se nešto malo i poradi na radnim zadacima do doručka, a onda nastavak serijala dešavanja poslednjeg vikenda. Najčešće teme razglabanja su vesti sa televizije, osim ako se neko iz radne brigade nije oženio ili dobio prinovu. Posle doručka nastavlja se rad do isteka radnog vremena, a onda domu svom. Pojedinci na putu do kuće svrate do kafane koja je usput, da bi nastavili tračeraj koji nisu moglu da završe za vreme pauze. Neki u fatalnoj kafani provedu još jedno radno vreme, a onda ih neko otprati do kuće.

Oni normalniji po povratku kući obave ritual ručavanja, a onda se malo odmore udobno zavaljeni u fotelju pred televizorom. Oni koji žive u kućama, posle odmora porade nešto i po dvorištu ili u sopstvenoj radionici, a onda ponovo odmor, uz ćaskanje sa ukućanima. Oni koji stanuju u stanovima produže odmor, do sledećeg odmora. Sledeći korak je okupacija kupatila, satiranje znoja i duge prljavštine Popodnevni odmor se ponekad prekida zbog odlaska u obližnju prodavnicu usled nedostatka cigareta i piva, ili direktive lepše polovine. Kasno popodne se provede uz televizor, ako je najavljen neki zanimljiv sportski događaj, pri čemu se troše zalihe piva, a dnevni boravak se pretvara u pušnicu. Možda ne bi bilo loše okačiti šunke i slaninu na luster, tek da se još malo aromatizuju dimom. Zatim sledi večera, pa još malo ispiranja mozga sa medija, a onda polazak u carstvo snova.

Dani od utorka do subote su slični ponedeljku, jer se nastavljaju započete teme razglabanja o svemu i svačemu, obavljaju se uglavnom isti poslovi, ali je ipak nekako lakše jer nije ponedeljak. Svakog dana je dan manje do sledećeg vikenda, a naš radni čovek već polako oseća blagi zamor od posla koji obavlja, pa mu se dolazeći vikend čini čak i malo dalje nego što je očekivao. Ipak, još uvek zapinje punom parom, znajući da na berzi rada ima veliki broj nezaposlenih. I tako, dan po dan, stiže nam i subota, radnik nam skomolao, ali ipak drži oči otvorene, iako mu se nešto oteglilo do članaka. Nirvana počinje onog trenutka kada prođe kapiju firme i krene kući. Mnogi odmah gase mobilne telefone da ih gazda slučajno ne bi cimnuo da se vrate i završe neki posao od još nekoliko radnih sati. Neki ni nemaju mobilne telefone, pa gazda može da ih cimne samo za ono otegljeno. Subotnje popodne služi za rekreativni odmor, a ako je legla plata, šoping je neizostavan. Veče se provodi u društvu najboljih prijatelja ili kumova, pa se pošljema i neka količina alkohola, jer je dolazeći dan neradni blagdan. Nedeljom nije kod kuće ni za koga, tako da ukućani već unapred znaju scenario ako kojim slučajem zazvoni telefon ili kućno zvonce. Iako se nedelja smatra za neki neobavezni neradni praznik, mnogi ga smatraju i najgorim danom jer dolazi ponedeljak kada će opet pred očima biti gazda i ostale njuške iz firme. I tako, dan za danom, godina za godinom, a penzija sve dalje i dalje.