Sezame, otvori se

Sve je isto, ako razmišljam o suštini. Spolja ljudsko telo u sadašnjosti i njegov vidljivi svet nisu isti, ali onaj nevidljivi, unutrašnji svet jeste isti kao i pre jednog veka, ili sto vekova, ili pre mnogo hiljada godina. Zar nije tako? Osobine, osećanja, pa i način razmišljanja se ne menjaju, bez obzira na vreme u kom se živi.

Pećinski čovek je išao u lov, savremeni ide u Lidl! Rečnik im je isti: pećinac je neartikulisano urlao, baš kao i nervozni balkanski primitivac, koji ne želi da čeka red na kasi, pa urliče, ne bi li zaplašio “lokalno”stanovništvo i brzinom munje se stvori nova kasirka sa artikulisanim:”Izvolite gospodine!” Nema šta, napredno, cenimo sirovine od ljudi, bezobrazluk, ljubazni smo prema pećinskom gospodinu!

Rob u starim vremenima, rob u savremenom svetu: isto je to. Onaj prvi je ćutao i radio baš kao i ovaj sada. Šta će mu dostojanstvo, sloboda, pare, moć? Ne zna šta će sa tim? A, poštovanje? Ma, neka i to mu je suvišno! “Rođen si gde dođeš !”reči su jednog našeg repera.

Zato se iz generacije u generaciju, iznova i iznova, osvaja spoljašnja sloboda, dok je suštinski čovek bio i biće slobodan.

Ratnik u starim vremenima, ratnik i sada! Ono, nekada osvajanje nove teritorije, sada, dokazivanje, napredovanje na naprednoj lestvici, ne “per aspera ad astra” (preko trnja do zvezda), već lažnom diplomom do lažnog uspeha i očigledne, one suštinske, obezvredjenosti. Dobro, ne nose se mačevi i buzdovani, ima uvlačenja, snalaženja, laganja, napumpavanja, foliranja...isto je to oružje!  Važno je pobediti neprijatelja, izdominirati, da li je to na poslu, u kući, autobusu, na ulici, nevažno! Naravno, ima i drugačijih ratnika, bilo ih je i biće: iskrenih, časnih, plemenitih i mudrih, ali suštinom bića svetlih!

Zato se iz generacije u generaciju iznova i iznova ratnik bori za spoljašnji sjaj, materijalno, dok je suštinski ratnik i bez pobede pobednik.

Poroci nekada su isti kao poroci sada. Izopačenost ljudske prirode je uvek bila i biće, živi uporedo sa duhovnim rastom probuđenih duša.

Mi se kao ljudska bića, suštinski ne menjamo.

Zato vidljivi svet koji stvaramo podleže drastičnim promenama, razvija se, poprima drugačije oblike i moći. Pogrešno smo ubeđeni da to jeste napredak ljudske civilizacije. Neki neće ni da stignu da shvate ko su? Neki nikada neće ni razmišljati o svom suštinskom biću, ili postati svesni toga, vegetiraće i biće im dobro.

Koga više interesuje nečija ljubav, iskrenost, poštenje, ljubaznost, plemenitost, humanost, pravednost? Doduše, znam jednoga koga baš samo to interesuje. To je Čovek u nama.