Foto: 
*Kicki*

Šljaka ili smrt

“Želje ti,bozo, gramzivost daju
rekli bi, svinja si
Moguće bozo, osjećaš stravu
pršut si, zapamti
Da li te opravdava, my friend
to što su ti oči veće od mogućnosti
Treba ti lova
kradi od svoga
I još da ti popušim
sužene su ti bozo, mogućnosti”

 

AZRA – Big Bang

*****

Ponedeljak. Dan kao i svaki u nedelji, samo što ga većina ljudi ne voli. Dva neradna dana i taman se navikneš da duže knjavaš i razvlačiš ujutru po krevetu, kad ono ponedeljak. Početak nove nedelje i novi radni dan. Video si nekad nekog,  ko pondeljkom ujutru, na radnom mestu, nije mrzovoljan? Teško. Zaposleni smatraju da je ponedeljak glup dan. Neko drugi bi rekao da ponedeljak nije glup dan, nego da ti imaš glup posao. Ima istine, mada,  možda je bolji i glup posao (samo zbog kinte) nego da si nezaposlen. Ali kao što svi znamo, živimo u Srbistanu, pa veži konja gde ti gazda kaže, makar crkli i ti i konj. Mi, nezaposleni, nemamo takvih problema...nama je samo problem kako platiti račune za tekući mesec, skrpiti nešto za klopu. I za pivo Trice i kučine.

Zvoni mi mob. Cela gajba odjekuje u ritmu Imperijalnog marša. Kakav je mračan, tmuran i kišovit dan napolju, ne bih se iznenadio ni da se Dart Vejder pojavi na vratima. E to bi bila vrhunska fora.  Gledam na displej, nepoznat broj...

 

„Dobar dan , zovem iz (XY) firme, trebao bi mi gospodin...“ – sa druge strane zacvrkuta, umilni, ženski glas.

„Ja sam, izvolite?“ – pokušah da zvučim onako profesionalno ozbiljno.

„Znate, Vi ste se pre 10ak dana aplicirali za poziciju...u našoj kompaniji, pa Vas sada obaveštavao da ste prošli u sledeći krug izbora...“- nastavlja i dalje cvrkutavim, ali sada već mehaničkim glasom.

„Da, jesam.“ – potvrđujem činjenično stanje, mada sam siguran da je prošlo bar 3-4 nedelje od kako sam im poslao CV, jer sam već i zaboravio koja je firma i pozicija bila u pitanju.

„Verovatno me zovete, da mi zakažete intervju s nekim nadležnm iz vaše kompanije?“ – upitah onako, kao da ne znam odgovor. Kao da pre toga nisam bio na 1001 razgovoru za posao i prošao krugove i krugove testiranja, znanja engleskog, psiho testova  ličnosti, opšteg obrazovanja, matematike, stručnih testova i sličnih gluposti. Jedino nisam davao uzorke svih telesnih tečnosti i bris iz bulje.

„...pa znate, gospodine, naša kompanija ne praktikuje standardne metode pri odabiru potencijalnih kandidata. U ovoj fazi izbora, nema potrebe da dolazite kod nas. Mi ćemo Vam poslati, putem elektonske pošte, jedan zadatak iz oblasti za koju ste aplicirali, a vaše je da rešite zadatak, odgovorite na postavljenja pitanja na, po Vama, najadekvatniji način i rezultate predstavite kroz pauerpoint prezentaciju, koju će te nam vratiti na naš i-mejl. Ukoliko naš stručni tim donese odluku da ste uspešno odgovorili na postavljeni zadatak, obavestićemo Vas o sledećoj fazi testiranja. Rok je 2 radna dana da nam dostavite prezentaciju. Da li Vam to odgovara?“ – crkutavi glas postaje sve brži i brži. Htedoh da je pitam koliko ukupno krugova pakla ima, ali...

„Da, odgovara“ –rekoh onako setnim glasom. U glavi su mi računi za infostan, grejanje, struju, kablovsku, net, potrošačka korpa, pivo s ortacima iz kraja, zimske gume, prazan rezervoar i još hiljadu drugih stvarčica koje zahtevaju posedovanje kinte. Sva sreća da nemam još i neko dete da izdržavam. Mada, možda, jedno u Pečuju, što bi rekao Đorđe Čvarkov, glavni arhivator.

Mislim, bilo bi glupo da devojci stvarno kažem ono što mislim. Nešto tipa: „Nadam se da ti ne bi bio problem da, kad sve to završim i pošaljem, zamoliš te tvoje što odlučuju da me prstima uštinu za bradavice, više puta. Mislim, kad me već jebete, da i ja malo uživam u svom fetišu.“

Nije ona kriva. Samo radi ono što joj gazda kaže. Drugi je problem što se te, kvazi zapadne ejč-ar, fore prosipaju nama ovde. Nekada se znalo šta i kako radi Kadrovska služba.

Nažalost, ovde i dalje ostaje Gazda-Konj-Konopac-Smrt kombinacija.

 Mladen DJomla Kostić

Komentari

Komentari