U delovima

Opet je sve tu što mi treba. U poslednje vreme imam ono što me opušta, a da u sebi ima srce koje kuca. Melanholična sam I setna većinu vremena, valjda to tako treba. Ne znam, ali znam da mi je prijatno. Ležem I budim se mirne duše, mirne savesti I čistih misli. Uživam u svakom pokretu I analiziram ga. Pronalazim lepotu u njemu. Pronalazim lepotu u pogrešnim koracima I padovima. Sada ih ne doživljavam kao padove, više kao iskustvo, jer znam da nisu konačni I definitivni. Znam da neko u svom svetu maše meni jer tako želi. Nemam želju ni potrebu da to stavljam na probe I testove.

Ne mogu da kažem da volim jednu osobu. Volim ih više, ali na različite načine. Kao majka što voli muža, decu, svoje roditelje. Tako ja volim. Više vrsta I sfera. Ispunjavaju me. Više me ispunjava ljubav nego bes. Mislila sam do skoro da sam zavisna od besa. Ispostavilo se da nisam. Drago mi je zbog toga. Ne bih volela da je tako. Onda bih bila ogorčena, a to ne želim. Mislila sam I da je jedina stvar koja me ispunjava fakultet. Rad na sebi. Ispostavilo se ni da to nije tačno. Otkrila sam još jednu lepotu. Ne mogu reći da sam je našla, jer je nisam ni tražila, ali da – otkrila sam je. Ona je otkriće za mene. Otkrila sam nešto što je postojalo od pamtiveka I postojaće, ali ja znam da je za mene taj osećaj neponovljiv I jedinstven. Volim taj osećaj, jer je jednostavan - čini me srećnom, a ne zahteva mnogo energije. Samo je neophodno osetiti ga. I to je sve. Tako funkcionise.

Danas se osećam kao što pišem - iz delova. Ili u delovima. Ja, u delovima. Pokušavam sebe da ubacim u stanje od sinoć, ali mi teško ide. Samo još jedan dokaz koliko čovek ne ceni kada mu je lepo I uzima to zdravo za gotovo. Imala sam sinoć katarzu, moram priznati. Spoznaja jednog istinskog poštovanja I divljenja. Taj osećaj pokušavam da vratim u svom telu. Želim da moji receptori opet budu tako budni. Retko da sam ih videla u takvom interesovanju da se održi to stanje u telu. Postoji I neko ko poštuje tebe kao osobu, ko će ti se uvek naći kada si u šah-mat poziciji, braniće te I pružiti ruku. Ili se ono ljudsko u meni nada da ima još takvih ljudi, pa ih tražim u osobama koje iole liče tome, ili bi mogle da budu to.