Vruće pantalone

Pre ili kasnije, svako od nas mora da izvadi ili zameni ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu. Nema veze što je čipovano, biometrijsko, kako god. Ima da se menja, jer taksa ima da se plati. Takođe, sva je prilika, svi ćemo pre ili kasnije morati da ovim ili onim poslom svratimo do suda. Ostavina, neka tužba, žalba, kakvo kafansko bockanje ili komšijski upad u plac.

Pošto administracija neumoljivo traži svoje, nije isključeno da će vas nešto od toga sačekati u vreme leta. Šta ćete, bilo 15 ili 45 stepeni, lična karta i vozačka se moraju imati, a tetka usedelica nije birala kad će da umre. Krenete vi tako po dokumenta ili na ročište i stignete do vrata policijske stanice ili suda. I nema dalje. Pa zašto, boga mu? E, pa ne može unutra u bermudama ili u onim fantastičnim sandalama, čijem izumitelju treba dati Nobela za korisnost, udobnost, a može i za fiziku, pride.

Žandar na ulazu u ove institucije koje izdržavaju svi građani Srbije, nema šanse da će vas pustiti unutra, jer ste zaboga nepristojno odeveni.

Može biti da ćete se malo brecati i džilitati, jer niste, majku mu, došli u kupaćim gaćama ili goli, ali ne pomaže. Njegov je zadatak da ne dozvoli ničemu što ne dopire do članaka, a ima nogavice i ničemu što pokazuje prste, a ima čičak-traku i kaišiće da uđe u cenjenu policijsku stanicu ili zgradu suda. Manje-više sad to što je njemu ispasana košulja, trbuh mu je ispao i ne nosi službenu šapku. Pa vruće je, majku mu! Manje-više i to što se okolo šetaju službenici sa promenljivim stanjem lične higijene i zubala, u rangu od „Šta ‘oćeš, tuširao sam se u subotu!“ pa do „Jes’, meni neki kasapin da drlja po ustima i još mi uzme petnejs’ evra za plombu!“ Nije bitno ni to što službenice iza šaltera imaju šminku i frizuru kao masku za „Halloween“ i šetaju u otvorenim sandalama i u suknjama iznad kolena. One su žene, muški to vole da vide, a i šta se ti tu raspituješ, one su bre državna služba!

Dok se nervirate što niste poslušali ženu koja vam je lepo rekla da je bolje da obučete dugačke pantalone, obujete cipele i po mogućnosti stavite sako i kravatu, žandar iscokćuje i isisava ostatke bureka i pečenih paprika sa belim lukom između oskudnih zuba i gleda preko ili kroz vas. Jeste, ženi ste rekli da nije normalna i da nema šanse da će neko da vas na plus 45 tera da oblačite duge nogavice i rukave, kad ono… eto!

Je l’ vam treba lična karta? Je l’ vam treba vozačka? Je l’ morate da izvadite uverenje? E, pa onda ima da se obučete po PS-u i tačka.

Dobro, može da se desi da vas ipak puste da uđete i tako razgolićeni, ali za to morate da se dobro pripremite. Povedite za svaki slučaj sa sobom neku staramajku, ili pokupite nekog od penzionera jadnog izgleda sa ulice. Ako kažete da im pomažete, ima šanse da se smiluju, ali „samo ovaj put“. Povedite i decu, bilo čiju decu. Povedite ih mnogo i neka su što manja. Ako plaču, onda još bolje. Tada isto ima šanse da vas puste. Ko zna, ako se dovoljno deru ili ritaju ostale u redu po cevanicama, možda vas puste i preko reda. Povedite i ženu, svoju ili nečiju, nema veze. Bitne su tri mogućnosti - ili neka napravi najtužnije lice koje može dok žandar odbija da vas pusti, pa ga tako smekša, ili neka koketira, ili neka bude trudna… Ili neka makar fingira trudnoću. Nema garancije da će uspeti, ali morate pokušati. Ako je na vratima žandarka, a ne žandar, zaboravite ove fore sa ženom. One čitaju misli i to neće upaliti. I decu će poznati da li su vaša. Penzioneri đene-đene. Tu pomaže samo da molite.

Samo se dobro pripremite, jer ne zaboravite, vi ste tu zbog njih, a ne nikako, daleko bilo, oni zbog vas. Vi i plaćate porez da bi oni mogli da vas zaustave na vratima. Tako treba da bude i nemoj da se mnogo bunite, jer će inače još da pooštre pravila. Pa da vidite! Bitna je forma, ne zaboravite to. Samo forma! Sve mora da izgleda kao da štima, iako u suštini ne štima ništa.

Nema veze što elektronsko zakazivanje možete mačku o rep da okačite pred rođacima i prijateljima koji ulaze preko reda. Nema veze što policijska stanica izgleda kao da je upravo u njoj bio okršaj sa narko-dilerima, a poslednji put je krečena pred Titovu smrt. Nema veze što morate da popunjavate hrpu formulara, plaćate more taksi i to sve po dva puta, jer se pravila menjaju u hodu. Nema veze što malo gde u savremenom svetu iko zagleda vašu odeću i obuću, a administracija je tu zbog vas, poreskih obveznika, njihovih poslodavaca.

Nema to veze, samo nemoj da vas neko vidi u bermudama.

To znate nije pristojno.

(Hvala Predragu Stojadinoviću na razmeni iskustava)

Marko Ekmedžić