Vudu bluz

“Sedimo na obali
moj pas i ja
gledam ga u oči
i vidim, on zna

Sve ono sto kažu
sve ono što je istina
tek sada ja znam
moj pas-to sam ja

Igraj vudu sada
igraj vudu bluz
igraj vudu još
samo večeras
igraj vudu, vudu bluz

Bežim u noć
i drhtim k'o prut
al' negde iza sebe
opet čujem,čujem glas”

ELEKRTIČNI ORGAZAM – Vudu bluz

*****

Odavno nisam bio na “živoj” svirci. Večernji izlasci se uglavnom svode na lokalno pojilo pod nazivom Crnja kornjača. Vikendi se provode u okolini šanka sa ustaljenom ekipom. Pošto živih nastupa nema, za muzički program brinu se DJ Vuk Megaoploditelj i moja malenkost, petkom i DJ Dejv, subotom. Ovaj petak DJ-isanje je bilo prepušteno mlađim snagama, što sam iskoristio da promenim tradicionalno boravište kako bih ugodio svojim ušinim školjkama, prepuštajući ih blagotvornom delovanju “živih” tonova.

Klub Božidarac. Nisam bio ranije, što je velika sramota. Moraću da nadoknadim propušteno. U okviru postavke različitih muzičkih pravaca pod nazivom Vračar Rocks, ovog petka nastupaju bendovi: Fingerbang, Texas Flood i kao hedlajneri My Baby. Bluz za vikend, sasvim odgovarajuće. Iskreno, u tom trenutku, ja sam ciljno “pljunuo” dva puta po Nadeždu Petrović za ufur, kako bih slušao Šoneta i Poplavu. Ostali bendovi mogu da budu samo bonus na zagarantovano dobar večernji provod.

Fingerbang. Mlada četvorka iz Bečeja. Sviraju u postavci: gitara/vokal, bas gitara, klavijature/usna harmonika/vokal i bubanj. Repertoar obuhvata klasične bluz-rok standarde. Malo Dorsa, malo Hendriksa, malo Braće Bluz. Sve u svemu krajnje prihvatljivo. Još da momci porade na vokalima i uz dosta prakse, sve će doći na svoje. S obzirom da, koliko sam čuo kasnije, im je ovo prvi nastup van Bečeja i Novog Sada mogu reći da su bili više nego korektni.

Texas Flood. Poznata beogradska bluz trojka. Gitara/vokal, bas i bubanj. Ako neko nije čuo za njih, reći ću samo da su bili predgrupa ZZ Top-u, na koncertu u Areni pre par godina. Sviraju “čvršći “ bluz rok. Imaju odličan autorski album “Grinin’ in Your Face” iz 2009. Obavezno preslušati. Šone, kao i uvek, meastrelno “prži” gitaru uz više nego adekvatnu podršku bas gitare i bubnjeva. Na moju žalost nisu svirali autorske pesme, mada slušati Sabat, Cepelin, Parpl, Snejk, ili Hendriksa u njihovom izvođenju predstavlja pravu poslasticu. Sledeći nastup ne smeš propustiti. Poplava spada u obaveznu, domaću rok “literaturu”.

My Baby. Za njih nisam čuo. Moja greška. Trojka iz Amstedama. Sviraju u neuobičajenoj postavi. Ženski vokal/ritam gitara, solo gitara i beking vokal/bubanj. Nema bas gitare, a nema ni klavijatura. Koju vrstu muzike sviraju? Hm… Sudeći po njihovom nastupu i količini energije koju su preneli na publiku ja bih to definisao kao vudu bluz sa upečatljivim elementima fanka i dram end bejsa potpomognuti odličnim vokalom. Na domaćoj sceni nisam imamo priliku da čujem ništa slično. Recimo, da bi, možda, takvu muziku napravio Dino Dvornik, da se kojim slučajem rodio negde u delti Misisipija. Koliko god sam, nakon gledanja prve sezone serije True Detective, bio u fazonu da nikada ne želim da posetim Luizijanu, nakon sinoćnjeg nastupa benda My Baby, iako su evropljani, mogu samo da kažem: ”New Orleans here I come.” Holanđani su “razvalili i oduvali” ceo Božidarac, skroz. A koliko sam uspeo da vidim pod sličnim utiskom su bili i, odmah pored mene prisutni, Švaba iz Električnog orgazma, Koja iz Discipline kičme i Anton iz Partibrejkersa. My Baby, obavezna lektira.

 Mladen DJomla Kostić