Zadatak

Nije nikakva tajna da se ne bavim Njima. Prosto, besmisleno je. Oni rade najbolje što mogu, bore se, čupaju se kako znaju i umeju, ne spavaju, ne jedu... Nemaju pedigre, nemaju legalne i legitimne diplome, nisu putovali, ne poznaju kako stvari funkcionišu na globalnom nivou....

Imaju samo komplekse, suvu ambiciju i strah od nemaštine. Onaj iskonski, onaj koji izvire iz cortexa, nagon da prežive i snadju se, bogami, onako baš pristojno. Šešelj nije časio časa, radio je na genocidu, na fašizmu neumorno, bez predaha. Imao je "dobar" proizvod u rukama, nije bio lenj, promovisao je zardjali escajg, danonoćno. Njegov "mali od gajbica" je penio, valjao se po podu, skidao table sa natpisima ulica, izvrtao džakove sa glasovima pred kamerama, neumorno je zabavljao svoj "plebs" pošto elitu nikada nije imao.

Mladja varijanta Žirinovskog je naišla na plodno tle za radikalno - uništavački Blitzkrieg. A mi? Oni su svi na sopstvenim radnim zadacima, šta radimo mi? Bez lične i konkretne koristi, ne pada nam na pamet da branimo bilo šta...od korita reke, stabla do prava na pristojan život.

Kako gledate svojoj deci u oči? Kako gledate BILO KOME u oči? Ako ih uopšte ikada držite otvorene...