Zapitaj se - sa kakvom dušom odlaziš na nebo

Lažu te. Nema oprosta na ovom svetu. Bilo bi lako da može tako: satreš, zgromiš, tuđe polomiš, usput se pomoliš, na kraju izviniš i odjednom sve se potire i briše — nijedna pakost se ne pamti, nijedno zlo se ne piše.
Da li si lud da misliš da se time čistiš?
Otmeš, uzmeš, nikad ništa ne daš, pa otpevaš „Oče naš“ i na prečac sve postane belo i čisto: i kurva i deva, i strvinar i ševa, i mati i ubica, i heroj i izdajica, svi dođu na isto.
Krao sam — oprošteno. Silovao sam — oprošteno. Varao sam — oprošteno. Ubijao sam — oprošteno. Oprošteno za ćar, za dar, za dukat, za sjaj, za očajanje, za pokajanje, za darivano imanje… (Pogotovo za ovo poslednje). Ne, ne… Bilo bi lako da može tako. Lažu te. Nema oprosta na ovom svetu.

Oni što drugačije kažu — najviše lažu. Ti se iza prvih vrata, lako okome i na rođenog brata. Baš ti što to tvrde se često i na Njega srde.
„Samo On može da sudi“ - njihove reči. I ja kažem — potvrđujem: samo On! A odakle onda vama smelosti da opraštate u Njegovo ime? Pa, i oprost je presuda koliko se ja razumem u pravo?! No, batali… Batali čudna glavo. Ne mešaj pravdu i pravo!
Slušaj: sve što vidiš je samo administracija, samoproklamovana racija, monopolisti na Njegovo ime; vlast kao i svaka — mora da vlada, pa bira ko će u ime carstva da strada; a izbor mora da bude tvoj, zato pazi šta biraš. Pazi i Njega se boj. Pred ljudima čvrsto stoj — Njega se boj! Od čoveka ne uzmiči — Njega se boj! Ako misliš da vredi lagati — laži mene — Njega se boj! Ako misliš da vredi krasti — kradi od mene — Njega se boj! Ako ti se ubija — ubij mene — Njega se boj! Njega se boj čoče. (I ti i ja i svak za Njega je samo obično ljudsko čedo, obično „čoče“. A On je ništa drugo do pravda, istina, ljubav i nebo. Da li znaš koliko zemaljskih beskraja u jednu šaku neba stane — i da gore samo duša i obraz idu na kantar? Razmišljaj o tom kantaru na vreme. Razmišljaj čoče i trudi se da dela pretegnu nedela. I boji se. Boji se zla u sebi. Boji se i voli. Voli čoče! Voli više nego što se bojiš. Samo tako jednog dana nećeš imati čega da se plašiš. Jednog dana. Ali, ne ovde.) Lažu te. Nema oprosta na ovom svetu.

Rđi ne pomažu zidine pokajnice, ni čedomorki oči očajnice, ni ubici suze saputnice. Ne pomažu reči milosnice — ako si palio, džabe si pravio. Džabe se krstiš, džabe se klanjaš, ako loše činiš i još gore sanjaš. Džabe čoče, džabe…
(Pokušaj da shvatiš koliko pakao može da boli? I najdublje more je plitko za dubinu bola koju ćeš osetiti u očima dok se one sklapaju, a onda brzo otvaraju u naletu još veće muke… Čućeš jauke i krike. Biće to tvoji jauci čoče — a ti ćeš biti jedini koji ih čuje. Ogluvećeš od sopstvenih urlika. A onda vatra; gorećeš dugo — vekovima... Poslednje što će odumreti biće tvoj nos. Njime ćeš osetiti garež svoju i garež ostalih grešnika. Osetićeš garež nogu provalnika, garež ruku preljubnika, garež glave zlotvora, garež srca izroda. I tako: dok sve ne postane prah. Prah koji boli. Najviše boli... Zato pazi; pazi dok još ima vremena. I molim te: Ne zanosi se da milost može da se kupi.) Lažu te. Nema oprosta na ovom svetu!

A ti radi kako ti se svidi. Samo onako kako ti se svidi!
Kada naiđeš na prosjaka, ti mu zadnju paru daj — ili ga udri (!) — ti mu odredi kraj. Udri sirotinju kao najgoru životinju! Udri — ako ti obraz ne bridi. Udri čoče! Radi kako ti se svidi.
Sreo si nežno, nevino i krhko — ti ga primi k srcu — ili ga iskoristi, okoristi — ostavi ga da umre u grču. I to — ako ti obraz ne bridi. Radi onako kako ti se svidi.
U mraku, u najvećoj tmini kad sve spava, kada misliš da si iznad pravde i prava; kada misliš da nema ko da tvoje zlo vidi — smej se čoče, raduj se! I to! I to — ako ti se svidi. Raduj se!
Ali, zapamti i znaj: Video je onaj ko treba da vidi.