Zbogom pameti

Horde Srba, Hrvata, Bošnjaka i svih ostalih, obojeni u verske i nacionalne boje, decenijama terorišu ove prostore. Ubijaju zdrav razum i siluju ljudskost. Nisu to više narodi. Nisu ni plemena. To su sad horde. Horde ispranih mozgova, zatrovane mržnjom i ludilom teško obolelog nacionalizma. Zombiji koji hodaju po tlu koje je već toliko natopljeno krvlju i prepuno kostiju. Hodaju i pozivaju na još krvi, na još grobnica, na još jada i čemera. Uz blagoslov religijskih vođa i amin kriminalaca, imaju i odobravanje ratnih zločinaca i podstrekprofitera. Licitiramo brojkama ko je kome više pobio i da li je dovoljno oko za ok, ili treba još očiju povaditi da bi se izjednačili. Krezubi smo postali zbog zuba za zub, slepi zbog oka za oko. Nikad prljaviji zbog ispiranja mozga od strane religije, politike i medija. Povampireno zlo sa svih strana ponovo oblači crne uniforme. Ponovo decu doji mržnjom i hrani pričom o nekakvom nebeskom narodu, o Bogu koji je vazda uz njih, čak i kad kolju i ubijaju. Ludilo se primilo i poput korova, teško ga je iskoreniti. Teško ga je suzbiti i uništiti.

Sve ono što nas je činilo ljudima sada je tako daleko, daleko od nas. Sve ono što smo gradili, sada je srušeno i uništeno. Sve ono što je vredelo, više ne vredi. Za najbolje, proglasili smo najgore. Slavimo ubice, ratne profitere i kriminalce. Slušamo i puštamo da nas vode njihovi đaci i ratni huškači. Ne samo da ih puštamo nego ih i sami biramo. Dotakli smo dno 90-ih, sad smo ga probili i upali smo u podrum samog dna. U tom mulju i kaljuzi, koprcamo se mahajući zastavama i religijskim simbolima. Koprcamo i sve više tonemo, davimo se u tom glibu, ali ne ispoštamo iz ruku ono što nas je i dovelo do te tragedije. Život damo, al glupost ne damo! I sve nas je manje tu u tom brlogu. Nešto se podavilo u to našoj gluposti, nešto je na vreme pobeglo i postaloizbeglice iz besmisla, a nešto se i dalje maže tim blatom po licu i galami na sav glas o nekoj pravdi, istini i bogoljublju. A na nebesima, ako i postoji taj Bog na kojeg se društvo iz gliba poziva, On se garant sledio od straha zbog količine zla koja pliva zajedno sa nama po tom blatu. Okrenuo je glavu na drugu stranu, da ne gleda ko sve i šta sve radi u njegovo ime.

Ne samo da smo ukaljali svoje ime nego smo to uradili i sa njegovim. A kada bi i hteo da nam pomogne, ne bi uspeo u tome, jer bi on pomagao svima, a tad bi ga jedni proglasili za četnika, drugi za ustašu, a treći za baliju. Nama izgleda više niko ne može pomoći. Ni dobri Bog, mada, možda bi dobar psihijatar i mogao. Možda, samo možda.