Iz trećeg ugla

Autor Milan Pantić

Čudan je ovaj svet, pun apsurda, suštinski se ne menja, jer "panem et circenses" je bilo i biće. Ratovi se vode, a zabave za narodne mase nikada više na ovome svetu.

Oni koji osuđuju, sude o zaraćenim stranama, o situacijama po celom svetu (naravno, onim koji su im dostupni na teledirigovanim medijima), ti isti se najozbiljnije bave navijanjem senzacionalističkih predstava nazovi kulturnih dešavanja ili sportskih dešavanja, bože moj, „važnih“ za voljenu nam Srbiju.

Autor Milan Pantić

Što je smrdelo, smrdelo je. Ostao je samo fosilni ostatak, gotovo bez mirisa i ukusa, blago pomodrele boje, koji bez problema možete uzeti u ruku. Problem je samo vaša spoznaja te činjenice, apsolutna svest o tome - da znate šta držite - i da znate: koliko je to smrdelo dok je još moglo da smrdi. No, posle bolne rezignacije, dolazi do obećavajuće relaksacija, a u iščekivanju neke - bilo kakve inspiracije, jedno pitanje se nameće kao pitanje svih pitanja: Ko će za 50 godina obrađivati ovakav NIN?

Bila je ovo 21. godina 21. veka!? Kinezi su je vodili kao godinu bivola; neki drevni narodi su je još pre čitavog milenijuma unapred okarakterisali kao godinu zmija i utvara; Šekspir bi je verovatno nazvao godinom budala, dok bi je Dostojevski još verovatnije preimenovao u godinu idiota?! Ipak, šta god i kakva god da je bila, 2021. ide "ad akta", a na njeno mesto dolazi dvadeset i druga godina ovog stoleća. Nova 2022. Možda bi za nas i našu budućnost bilo najbolje da je doživimo kao "godinu ogledala".

Ludost je u ova vremena tranzicije iz kvazidemokratije u robovlasništvo biti dobroćudan i mio, savestan i svesno činiti dobro. Oni koji su "pobednici" tranzicije nazivaju ovakve ljude budalama, jadnicima, bolesnicima, ali bahato troše tu ponuđenu dobrotu, jedu je, satiru je, grade na njoj sve što imaju, voze po njoj sve svoje nove idelogije i eksperimentišu sa trendovima modernog iznuđivanja duša.

Nije mi žao, dragi ljudi, što ne mogu da se oduševljavam sjajem novogodišnjeg vatrometa koji se kao copy-paste pojavljivao u svim većim gradovima sveta. To me podseća na dirigovanu iluziju sreće, baš kao i dirigovanu skorašnju “pošast”! Zar vi dragi ”obični” ljudi živite u tom ponuđenom scenariju opšte lažne sreće? Samo vam je to falilo u životu, da bi pečatirali i druge laži u životu? Zavedeni ste, zarobljeni, gajite te životne laži i lepo vam je?

Autor Milan Pantić

Egzorcizam je prilično rigidna metoda, a i podrazumeva da se đavo nalazi u vama. Mi ovde govorimo o đavolima oko vas u vidu pogrešnih intimnih partnera, pogrešnih prijatelja i pogrešnih saradnika. Takođe, „deljati“ glogov kolac, nije baš najpopularniji način – a pride može da bude i krivično kažnjiv. Biće dovoljno da svim vragovima vašeg života prosto okrenete leđa i da ih pozdravite jednim doviđenja. Istina to zna da bude teško. „Ne lezi vraže“ nije džabe rečeno.

Potraga za idealnim emotivnim partnerom je vrlo slična kupovini patika. Uđeš u butik, vidiš određene patike, probaš ih, prošetaš malo sa (u) njima, sviđaju ti se, pomisliš kao stvorene za tebe, ali kažeš: "Gde da uzmem baš prve na koje sam naišao". Naravno, to prati ono ljudsko i prokleto: "Ja mogu i zaslužujem bolje". I tako, vođen time zahvališ se prodavačici ili prodavcu i nastaviš dalje. Prođeš još 100 butika, probaš još 100 pari patika i na kraju ti postane jasno da su one prve bile najbolje. I šta ćeš?