Iz trećeg ugla

Isus koji je došao kasno! Naravno, figurativno - u prenesenom značenju, bez želje da se pravi Isus - jedan i jedini Sin Božiji vređa, ili da se u bilo kom kontekstu i na bilo koji način stavi u istu ravan sa ljudima. Isus je svojom pojavom doneo spasenje i spoznaju; darivao je ljudima istinu, ali i motiv, da jedni u drugima pronađu čoveka - i da u neku "novu eru" krenu u koloni jedan pored drugog, a ne jedan iza drugog. I jedino ta kolona ima smisla, i jedino je takva kolona - Hristova kolona!

U tekstu „Opančar agencija* javlja – povodom teksta Unutrašnja diferencijacija u SNS i lokalni izbori u Srbiji – mutna najava mračne budućnosti” (Koreni 21. maja 2021), rekoh:

Tumbajući po kući, naiđem na album sa srednjoškolske ekskurzije. Odmah prekinem sve, skuvan najveću kafu i krenem da listam.

"Prometej je na vrhu Kavkaza vekovima trpeo najstrašnije muke i najzad je zaželeo smrt, koju mu je otac bogova uskraćivao. Konačno je došlo vreme njegovog spasenja. Ijin potomak Herakle, dok je prolazio Kavkazom na putu za zemlju Hesperida, ustrelio je strašnu orlušinu koja je Prometeju kidala jetru. Kad je besmrtni Hiron odlučio da dragovoljno pođe u smrt, Prometej je oslobođen muka.

Miodrag Tasić

Grčki filozof Diogen je u 4. veku pre nove ere, izlazio iz bureta u kojem je živeo i sa upaljenim fenjerom u ruci - usred belog dana tražio čoveka! I nije ga našao. Bar ne da se zna. Naravno, od te Diogenove potrage prošlo je više od 2 300 godina i promenilo se sve, pa i Grčka. Nekadašnja zemlja mudrosti, postala je zemlja političkih gluposti, a i sama "mudrost" danas ima potpuno drugačije značenje i drugu adresu stanovanja.

Koliko, zapravo, čovek može da bude ružan? Iskustvom i zrelošću shvatimo kad-tad da spoljašnji izgled nije merilo nečije lepote. Da nam Bog, genetika, srećna ili nesrećna okolnost, određen fizički, mentalni, emotivni i duhovni izgled, da nam i društvo u kom odrastamo i u kom se formiramo kao ličnosti određene etikete lepog ili ružnog  i  ono na šta od rođenja ne možemo da utičemo.

Autor Ljubomir Ilić

Nagrada Švedske banke za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela je nagrada koja se dodeljuje svake godine za vanserijske intelektualne doprinose u oblasti ekonomije. Nagradu je počela da dodeljuje Švedska banka (najstarija centralna banka na svetu), na 300-tu godišnjicu svog osnivanja 1968. godine. Iako ova nagrada nije utemeljena na testamentu Alfreda Nobela, laureati iz ekonomije primaju diplomu i zlatnu medalju od švedskog kralja 10.

Žeđ! Sve veća žeđ za verom, onom iskonskom i istinskom. Verom u nešto pravedno, čisto i slobodno. Verom običnog čoveka, zgaženog, tlačenog i obesmišljenog; da na nebu ima nečeg nebeskog, da tajna ipak krije istinu, i da je bez obzira na sve moguće izbeći žig ovog vremena. Žig praznoverja, moralnog posrnuća, kataklizme i poraza duha u odnosu na materiju. Žeđ i Žig, borba želje i pohlepe, časti i sujete, id-a i ega, čojstva i gordosti, borba čoveka sa ljudima i naroda sa masom. Borba kolevke sa grobom i kraja sa uskrsnućem. Borba u kojoj ne može biti nerešeno!