Da, konkretno

Verovatno ste čuli da postoji tzv. konkretna muzika, odnosno posebna tehnika koja polazi od prirodnih zvukova (šum, udar, šušanj, izgovorena reč...). Ti zvuci se snimaju, kombinuju, upliću, raspliću, dekorišu ili deformišu.

Isto tako postoji i konkretna poezija tj. konkretna umetnost, pogled koji je nastao 50-ih godina prošlog veka, gde se „konkretnim“ označavalo novo pesništvo. U bliže uzore ubrajali su se Malarme, Apoliner, Džojs, kao i manifesti futurizma i dadaizma. Naime, konkretna poezija bila je zapravo eksperimentalna književnost koja svoje sredstvo – jezik – tematizuje na način likovne umetnosti.

Postoje konkretne ideje, konkretni primeri, konkretna zapažanja, konkretni događaji... I konkretna pitanja. Međutim – ima li konkretnih odgovora?

Zamislimo na trenutak desetak osoba koje sede u krugu i koriste razne udaračke instrumente, svi u isto vreme. Da, biće to nekakav objedinjen zvuk, možda čak i melodija na momente, ali će je svako doživeti drugačije. Njena pojavnost jeste konkretna, ali doživljaj je ličan, subjektivan. Ipak, i kao takav, on je legitiman i – vrlo konkretan.

Isto bi bilo i sa čulom dodira. Prelazim dlanovima po kori drveta. Lepo mi je. Ali će tebe možda da zagolica, ili Vas da uznemiri. Drvo jeste konkretni objekat naših dodira ali je naša percepcija čista subjektivnost.

Tako je u svemu što radimo, opažamo, prepričavamo, osuđujemo, branimo ili odbacujemo. Konkretna pojavnost je jedno, naši pristupi sasvim drugo. Međutim, i oni su konkretni. Zato što potiču od nas, dolaze iz nas, a mi, mi jesmo kreatori života. Konkretnog.

E sad, da li u njemu postoji mogućnost da pokrenemo ili menjamo ono što treba na krajnje konkretan način, ne zavisi uvek od nas. I to, vrlo konkretno, ume da frustrira.

Isto meni sada čini i ovaj tekst. Jer imam problem kako da ga zaokružim tj. kako da stvorim efektan, konkretan završetak. Možda je pravo rešenje, u ovoj i sličnim situacijama, samo staviti tačku, boldiranu i vrlo konkretnu, i to je to. 

Tanaj Taubner Gajić