Devet

Jedno od neobičnih mesta na kojima se sakrila kultura u ovoj crnoj rupi je i prostor stare ciglane, zavučen i ograđen poljima, daleko od centra bučne metropole. Grupa mladih umetnika našla je utočište u rasturenoj hali ciglane, a sve okolne zgrade takođe je iskoristila za postavku svojih neobičnih instalacija. Ovo je treća godina kako se tamo održava festival likovne, primenjene, ambijentalne…jednom rečju umetnosti, jer diskriminacije nema. Svi mladi umetnici koji drže do svog izraza, mogu tamo da pronađu parče zida, zemlje, livade, neba.

Danju je to porodično mesto, neobično liči na vašarište, ali ne na ono na koje smo navikli u zemlji seljaka. Vašar umetnosti je kategorija za sebe, dečiji smeh dok se šetaju kroz redove drečavih skulptura, taktilnih i čulnih, ili se ljuljaju na krilima vetra. Svi smo mi ljudi od neba, deca umetnosti. Po prostoru oko rušne fabričke hale koji je nekada bio rezervisan za otpad od teške industrije, sada su posađene sculpture mladih vajara, velike, groteskne, amorfne ili potpuno apstraktne, delom uklopljene u prostor, a delom iznikle kao vanzemaljska tvorevina iz utrine i prljave ledine. Ako neće tu više da nikne cvet, nići će divovska riba, žena-android, obelisk, stolica za šetanje po oblacima.

U samom objektu iznenađenje. Delovi hale koji su se rušno prepustili zubu vremena, sada služe za upijanje zvuka. U jenom delu pozorišni perfomansi, samo par metara pozadi koncert benda koji zvukom razbija staru ciglu, a iza benda plesačice po šipkama, balet po nebu.

Najveće iznenađenje predstavlja sama untrašnjost ciglane koja je preobražena u galerijski prostor. Iz peska i šodera niču ogromne skulpture, adekvatno osvetljene, a iz polutame vreba triler, napeta predstava nove srpske umetničke scene koja je maštovita, uzbudljiva, nervozna da se otkrije, željna prilike da vrisne: “Tu sam, postojim!”.

U podrumskim katakombama je galerija slika. Ona se provlači kroz neprijatno uzane hodnike i odvlači zalutale putnike kroz Minosov lavirint do svojih tajni, do samog srca.

Uveče se ceo prostor ciglane transformiše. Industrijska ekspresija zamenjuje erupciju boja kroz različite svetlosne efekte. Vizuelno se pretvara u čulno, ritmično. Gostujući bendovi imaju odlično mesto da pozdrave publiku koja predstavlja onu vrstu mladosti koja istražuje, one mladosti koja grabi napred i ne osvrće se.

Festival “Devet” je nikao iz ideje nekolicine mladih umetnika i razvija se u ozbiljan festival umetnosti, bez pretenzije da imitira išta već viđeno, a sa dobrim osnovama da postane brend. Moj jedini strah je da se od ideje do brendizacije ne desi ono što je postalo poslovično za ove prostore, besmislena komercijalizacija koja sa sobom obavezno donese miris roštilja, zvuke orijenta  i političku pozadinu.