Foto:
Nenad Popov / redizajn Osvald Tomović
Druga epizoda na Boom radiju
12.11.2016
Sedim i čekam nešto da se desi. Tako je bilo pre godinu dana, tako je bilo pre dve godine. Mesecima sam gledao u ozračeni monitor dok se nije desilo nešto vredno pomena. A to su ovi koraci kojim idemo ka ispunjenju ciljeva, ka ispunjenju obaveza koje se ne mogu baš smatrati kao obaveze, jer sačinjavaju naše duhovno bivstvo.
U svakom slučaju ponosan sam, prevashodno na ljude oko sebe koji mi daju snagu da se borim u ovim trenucima nedaća da bih promenio nešto što se zove kultura, umetnost, shvatanje istog i kao najviše da doživim taj osećaj uspešnosti, ali ne sebe kao individue, već nas kao kolektiva.
I polako se to ostvaruje, težimo da koracima ispunimo očekivanja, kao što ćemo to uraditi večeras u 23h na Boom radiju, gde ćemo predstaviti Ivana Rajovića, viteza od pera koji je pored svih nagrada koje ima u svom arsenalu, zaslužio da njegovo tekstove izgovaramo sa osećanjem koje je hteo da postigne.
Ne mogu reći da nisam imao problema zbog situacija kojima sam se posvetio. Rođeni otac me je oterao u tri lepe, jer on smatra da se bavim poslom nedostojnim svoje struke. Kaže mi on tako lepo: „Pročitao sam šta si radio i ja ne mogu da verujem da akademski obrazovana osoba može da stane ispred takvih bljuvotina.“
Ako je današnja malograđanska Srbija u fazonu da umetnost banalizuje do tog stepena da juri reči kojim će savršeni nivo spustiti ispod svog, ja nemam šta da tražim u toj varijanti. Naravno to će pomisliti laik, čovek koji nije svestan kuda ovo sve vodi, i čovek koji nema viziju.
Mi imamo viziju, imamo publiku i ne zanima nas da li će neko naš pristup obezličiti i pretvoriti u informersko lupetanje gluposti. Nivo je nešto što je komplikovano doseći, a mi idemo napred i u svakoj novoj emisiji istražujemo granice inteligencije, umetnosti i muzike, da bismo dobili savršen spoj i kompaktan model kojim ćemo osvojiti region.
Ambiciozan jesam i to ne malo, samim tim verujem da će ova priča ne samo zaživeti, već nas odvesti u nekom pravcu gde nismo razmišljali da je moguće otići. Zato podržite priču, jer koliko god jurili vetrenjače u ovom zapuštenom sokaku zvanom Srbija, smatram da smo ih već pronašli i da se blizu elise rugamo drugim kihotskim osobama koje ne vide istu od oblakodera i šoping molova.
Neko će večeras otići u kafanu.
Neko će se napiti kao stoka.
Neko će zaboraviti na sve što se dešavalo i što će se dešavati
Mi ostajemo da bismo dokazali da smo tu.
A i vi koji ste kod kuće, uključite radio i saslušajte novu priču. Jer onda ćete moći da kažete: "Bio sam tu od samog početka."
Večeras u 23h na talasima radio Boom-a, slušamo se, jer podržavamo priču.
Stefan Megić