Grad vitezova

Smešten između oblaka i jorgovana, obavijen maglom po kojoj je i dobio ime, izaziva divljenje putnika, ali je i zagonetka za naučnike.

Na visokoj steni, tamo gde Ibar pravi meandre i podnožje brda okružuje sa tri strane, sazidan je Maglič, srednjevekovno utvrđenje, koga čine osam kula povezanih bedemima, a na četvrtoj strani, u steni je usečen šanac. Iznad grada, do koga se dolazi preko visećeg  mosta, jednim delom puta, dok drugi čini uska, strma straza, nadvija se planina Stolovi, poznata po lekovitom bilju i divljim konjima.

Arhiepiskop Danilo, koji je nosio i mač i mantiju, podigao je ovaj grada. Međutim, srheolozi su saglasni da je i pre toga na ovom mestu bilo utvđenje. Po nazivu planina Stolovi i Troglav, zaključuje se da je u pitanju prethrišćanski period, dok, po ostacima keramike koji su slični onima koji su nađeni u Rasu, postoji mogućnost da ga je sazidao Stefan Prvovenčani, da bi se štitio od prodora Bugara i Huna.

Staroslovenski toponimi koji su se zadržali, govore o tome da su Stolovi bili isto što i Olimp za Grke, mesto gde su stolovali bogovi. Kasnije su neka mesta promenila imena i kroz legende, zasluge i moći bogova, pripisane Svetom Savi.

Osvajanje tvrđave bilo je gotovo nemoguće, zbog konfiguracije terena na kome se nalazi, a tamo gde je to bilo i moguće, sa vrha Mali sto, stena na kojoj je utvđenje, presečena je dubokim jarkom koji nije bilo moguće preći.

Razlog podizanja ovog utvrđenja bio je i taj što je tuda prolazio karavnski put koji je spajao ovaj deo i Kosovo Polje, a ujedno je predstavljao bezbedno mesto u slučaju da Žiča ili Studenica budu napadnute.

Vojna i strateška uloga Magliča objašnjava njegovih osam kula, jake zidine i rezervoare za vodu iskopane u kamenu. Zo bi omogućilo gradu da izdrži duge opsade. Ono što zbunjuje arheologe, jesu građevine poput crkve, zgrada za stanovanje i ostaci velike palate, jer su takva zdanja bila uobičajena u carskim palatama, mestima gde se odvijao svakodnevni život, ali ne i vojnim utvrđenjima.

Odgovor se, možda, krije u zapisima učenika Danila Drugog: “U Magliču gradu, i tu su bila poznata dela njegovih trudova. Jer u njemu podiže prekrasne palate i ostale ćelije, na prebivanje onima koji su tamo. I, tu, u crkvi Svetoga Georgija, u gradu tome, utvrdi božanstveni zakon, da s u njoj, neizmendjeni, svagda vrši, obilno u njoj postavivši božanstvene knjige i sve ostale crkvene potrebe. Za takve njegove mnoge podvige i priloženija domovima Božjim, neka mu Gospod dade veliko blaženstvo“

Danilo Drugi imao je veliki politički uticaj, a pojavljuje se kao tvorac „Žitija kraljeva i arhiepiskopa srpskih“, dela koje je pisao sa svojim učenicima.

Zanimljivo je da mu se ne zna svetovno ime, ni poreklo. Pretpostavlja se da je bio plemić i da mu je životni put bio sličan putu Svetog Save. Izvesno je da je bio miljenik kralja Milutina i njegov najbliži saradnik. U spisima o odbrani Hilandara, nailazi se na podatak koji govori o misterioznom monahu koji nije dugo bio isposnik, nego je preuzeo zapovedništvo nad  njegovom odbranom koju je uspešno izveo. Značaj tog poduhvata je veliki, jer je Sveta gora srce pravoslavlja.

Jorgovani koji ovde rastu, žive još od priče Uroša I i Jelene Anžujske. Botaničari su potvrdili da je u pitanju autohtona vrsta, a oni planinarima služe kao putokaz ka vrhu Stolova.

Posle pada pod tursku vlast, u Maglič se smešta turska vojska, na čelu sa dizdar Hamzom. Prvi put se pominje 1516.

Svake godine, na Magliču se održavaju „Viteški dani“. Prošlost oživi, vitezovi  postanu stvarnost, a Jerinin grad, kako nazivaju Maglič, postane mesto o kome smo čitali u bajkama. Nije ga Jerina  gradila, ali narod je skoro svakom utvrđenju davao njeno ime. Jerina, odnosno, Irina, ostala je upamćena kao Prokleta i mučiteljka naroda.

Istina, do skoro je Maglič mogao opravdati naziv prokletog grada ili grada duhova, jer je bio zapušten. Ozbiljnija rekonstrukcija započeta je pre jedne decenije, iako je značaj ovog mesta u kulturnom i istorijskom nasleđu ogroman.

Najznačajnije građevine Magliča, danas su u ruševinama, ali je u odnosu na druge tvrđave u Srbiji, kako tvde konzervatori, ovo mesto u veoma dobrom stanju. Neka tako i ostane dok postoje oni kojima je ovo više od drevne građevine.