Afera (odlomak)

Pjer Bežu se nije sećao kada je bolje ručao. Posle obilnog obroka zalivenog dobrim vinom zaspao je kao odojče. Probudio se tek oko deset sati uveče. Odmoran i spreman za posao koji će ga odvesti u slobodu.

Sat i po kasnije po njega su došla ona ista dva policajca s kojima je putovao od Liona do Pariza. Po običaju, bili su ćutljivi. Ispred zgrade čekala je kočija. Njih trojica su ušli u kočiju u kojoj je već sedeo jedan čovek.

– Ti si, dakle, Pjer Bežu – obratio mu se čovek – Ja sam zadužen za organizaciju večerašnje akcije. U ovoj kutiji je alat koji će ti biti potreban. Navucite zavese. – rekao je dvojici agenata koji su po komandi navukli zavese na prozorima kočije tako da Pjer nije mogao da vidi kuda idu.

 – Predostrožnost? – upita Pjer.

– Da. – odgovori čovek i štapom kucnu po krovu kočije.

Na njegov znak kočijaš je ošinuo konje i oni su krenuli. Putovanje do nepoznate adrese nastavili su u potpunoj tišini. Pariske ulice bile su relativno puste i kočija se lako probijala do svog odredišta. Pjer je razgledao sadržaj kutije i bio zadovoljan onim što je pronašao u njoj. Posle petnaestak minuta konji su stali. Jedan od dvojice agenata iskočio je iz kočije i zatvorio vrata za sobom.

– Žan će te sada odvesti do kuće u koju treba da provališ. Ona je u susednoj ulici. Nakon što obiješ ulazna vrata, potrebno je da se popneš gore i provališ ona koja vode na krov. Da li će to biti problem za tebe?

– Ne. Mislim da imam sve što mi je potrebno.

– U redu. Onda krenite.

Pjer je izašao iz kočije i krenuo za prvim policajcem. Drugi ga je pratio u stopu. Ubrzo se našao pred dvospratnicom sa zelenkastom fasadom. Dobro je osmotrio bravu na ulazu. Otvorio je kutiju i izvadio iz nje nekoliko žica različite debljine. Nekoliko puta je u bravu gurao različite žice i ona je ubrzo škljocnula. Zadovoljan, otvorio je vrata i pokazao policajcima da uđu unutra. Prvi je ušao i dao Pjeru znak da krene za njim. Drugi je tiho zatvorio vrata i pošao za njima.

U tišini su se popeli do vrha zgrade gde su mu policajci pokazali druga vrata. Ova su bila daleko jednostavnija za obijanje od prvih. Otvorio ih je za manje od pola minuta. Kroz otvorena vrata ušao je hladan noćni vazduh. Prvi policajac je izašao na krov i zatvorio vrata za sobom. Drugi je rukom dao znak Pjeru da prođe ispred njega i polako siđe niz stepenice.

Izašli su iz zgrade i vratili se do kočije. Tek tada je agent progovorio.

 – Zbogom, Lionski kalauzu. – rekao je i zario mu nož duboko u levu stranu leđa.

Poslednje što je Pjer Bežu video bile su noge policajca koji je izlazio iz kočije. U rukama je držao novine na čijoj je dvanaestoj strani bio članak o bekstvu iz Lionskog zatvora objavljen tog jutra. Kočijaš i policijski agent preneli su Pjerovo telo do kanti za đubre u slepoj ulici. Prekrili su ga nekim starim madracem koji su pronašli pored njih. Onda su se vratili do kočije i sačekali drugog agenta da izađe iz zgrade. Desetak minuta kasnije kočija je išla pariskim ulicama ka svom odredištu.

Telo Pjera Bežua pronašli su pariski smetlari kada su u praskozorje došli da pokupe đubre iz slepe ulice.

Odlomak iz price "Afera", knjiga "Zemlja", autora Aleksandra Đukanovića