Božićna priča

Mrak je bio neprobojan, lepio se za kapke i pritiskao pluća. Borila se za svaki dah. Strah ju je doveo do stanja parališuće izbezumljenosti. Možda je to bio bol koji ju je dizao do urlika, ali glas nije izlazio iz usahlih usana. Duboko u crnim mislima znala je da je ovo kraj. Najzad smrt. Teška,  nepodnošljivo bolna. Nepodnošljivo tužna.  Još jedan udah, još jedan truli izdah. Sekund kao večnost...

Krajičkom oka spazila je tanak zrak svetlosti. Svetlost je bila sablasna, crvena, isprekidana kao treperenje gasne lampe. Okrenula je suve oči i uprla pogled u tamu. Halucinacija, nestvarni plamen paklene jame? Pokušala je da razazna obrise i sledila se. Zaboravila je i na bol i na dah. Treperava svetlost pretvarala se u par užarenih očiju. Ispod njih, ogromni, balavi očnjaci kezili su joj se u lice. Teškom mukom se pridigla i rukama zagrebala po mraku tražeći oslonac.  Po apsolutnom mraku vodila ju je samo ona iskonska želja za bekstvom.

Nakon nekoliko drhtavih pokreta osvrnula se i shvatila da jedina svetlost dopire iznad ogromnih čeljusti. Sav prostor oko nje je disao, sužavao se, jedva da je mogla da pomera ruke.

- Pakao. – pomislila je i nastavila da se vuče u mestu. Nije napredovala ni pedlja, sve se toliko suzilo da je podsećalo na kraj tunela.

Kolenima i stomakom vukla se po bljutavo vlažnoj i lepljivoj pomrčini. Koža na šakama i rukama pucala joj je od napora, delovi su počeli da se gule i otpadaju u krvavim komadima. Užas je bio preveliki. Svaka misao nestala je, usisana u šupljinu bakarnog mraka. Predala se, s mukom se okrenula i zagrebala ka razjapljenim čeljustima. Više nije imala mesta za udahe, gušila se, izvijala se. Prolaz je postao uzan kao zmijsko telo koje lomi kosti. Svetlost je bila tako blizu, mirisala je dah iz usta zveri, čula je njene urlike. Poslednjim atomima snage odgurnula se prema nepoznatom...

Vučica je nežno lizala krv i placentu sa mladunca. Zubima je pokidala pupčanik, a onda ga je njuškom pogurala prema stomaku. Šuma je disala prvo Božićno jutro. Vučica je bila sita. Zaspala je iscrpljena, ali zadovoljna, u toplini svoje jame sa dragocenim podmlatkom ispod veličanstvene telesine.

- Dugo se mučila. – konstatovao je doktor dok je gasio aparate oko mrtvog tela starice.

- Nije imala nikog. U stanu su pronašli samo njenog psa. – dodala je sestra skoro ravnodušno, a onda se posvetila popunjavanju zakonskih obrazaca.

- Srećan vam Božić. Idem da legnem, probudite me samo ako je nešto hitno, uvalili su mi i ove godine dežurstvo za praznik... – mumlao je dok je zatvarao vrata i odlazio niz hodnik koji je bio oskudno ukrašen jeftinim kuglicama i prastarim lampionima.