Brojanica od ćilibara

Dok je vrteo međ’ debelim prstima sitne kuglice ćilibara nanizane o svilen konac, činilo se da ga je to obuzelo sasvim. Ostali su i u glas pričali sakupljeni u zadruzi sela. Naočit je čovek bio. Jedan od onih koji sa malo reči uvek postigne cilj. Nije sebi dozvoljavao da izgovori misli za koje kasnije neće jemčiti, zato su ga valjda izabrali za predsednika.
Danas je, međutim, ćutao. Po izrazu lica videlo se da prati svakog ponaosob i tu larmu zbog koje su svi već previše rekli.

Sve je počelo kada je Miroslav kupio kravu na pijaci u susednom selu i svima se hvalio kako se dobro cenjkao i dobrano spustio cenu. Bacio je turu u kafani i sve bi bilo dobro da se nije ispostavilo da su mu prodali pijanu Šarulju. Sutradan kad se otreznila nikom u štali nije dala da je pomuze. Miroslav je odmah otišao kod onog seljaka koji mu je prodao. Ovaj mu je priznao da je kravu omamio alkoholom zbog njene jogunaste naravi i prodao.
- I šta sad ja da radim? - pitao se Miroslav
- Ništa, napi je i ti i prodaj drugom - savetovale su mu komšije.
Tako su Šarulju redom prodavali pijanu.Treznu je niko nije želeo, a i ona se navikla na alkohol. Počinjala  bi nekako veselo da muče čim malo popije. Kako god da bilo, sastaše se danas da reše taj problem sa kravom.

Rešiše da je zakolju i prodaju. Novac će dobiti Drago, koji  je u ovoj igri  kupi-prodaj ostao
kratkih rukava, jer je bio poslednji u nizu.Već su svi iz okolnih sela znali za ujdurmu. Neki se nisu slagali sa tim rešenjem i nastade opšta svađa Lokalni pijanci sprdali su se što zaseda poljoprivredna zadruga oko pijanstva krave.
- Pa mi smo stalno pijani. - reče krazubi Mile- Da neće i nas da obese međ šunke i slaline? - smejeli su se pijano po ceo dan u lokalnoj kafani što je godinama radila kraj puta kroz selo.

Čuo je to predsednik, pa onako uzgred naleteo u kafanu. Čim je seo poručio špricer, izvadio brojanice iz džepa i počeo da ih prebrojava. Pozva turu pića za lokalne pijance i sede da ih posmatra. Pili su sa posebnim žarom.
Bi mu dosadno, pa odluči da ode do klanice i vidi dokle se stiglo sa tranžiranjem Šarulje. Kad stiže tamo, meso su već nosilili u sušare, pa uze i on neki komad. Rešio je da u svojoj pušnici osuši neku šunku. Kako zapali vatru, poče da dimi i pucketa. Vatra se baš lepo rasplamsavala.
Htede da okrene letvu o koju je okačio meso i baš u tom trenutku ispade mu brojanica u vatru. Opsova sočno dok se ćilibar grejao u vatri raspale kuglice kotrljale su se, a konac goreo.
Šarulja se nije dala ni mrtva pijana, poslednji put.

Željka Bašanović Marković

Iz knjige „Priče s karakterom i karakter bez priče“