Bumbarov suficit

Polako je išao prepunim bulevarom, koji je u njemu budio lepa sećanja. U izbegavanju  užurbanih prolaznika, uz zvuke automobila, tramvaja i autobusa, proradile su uspomene! Mada je imao više ružnih, sećao se samo onih lepih, kao da je bolovao od selektivne amnezije za prošlim jebenim vremenima. Udahnuvši duboko beogradski smog, setno se osmehivao svojim mislima i tada je osetio ruku na svom ramenu. Nije se ni okrenuo, a već je čuo poznat hrapav glas:

-Bumbare, brate! - okrenuo se i jedva prepoznao starog druga. Pred njim je bio Tika Pajser, sa kojim je nekada operisao po kraju. Kola, droga, provale, nije se mnogo biralo, ni razmišljalo. Sve dok ih bezbednjaci nisu uzeli pod svoje! To je već bila druga priča! Inostranstvo im je bilo diplomski rad! Bilo je tu i pljački i eliminacija, pljački za sebe, a eliminacija za državu! Posle toga ratište, Hrvatska, Bosna! Barut, krv i suze… Danas je već nešto drugo, svako vreme nosi svoje breme…

-Pajseru! - iznenađeno je gledao u poznate oči, jer je lik bio izmenjen. Kosa mu je bila proređena, proseda, čelo visoko, uši su mu utonule u debeli vrat, samo ga je pogled,  vodnjikavo zelen, prodoran i leden, podsetio na vreme haosa, u kojem su se odlično snalazili.

-Čoveče, jedva sam te poznao! Mislio sam da si zglajznuo sa Kumovom grupom. Drago mi je da si  živ..

-E ja sam se na vreme izvukao…

-Kako? Na lutriji!?

-Izvukla me žena! Imam porodicu, troje dece,  otvorio sam piceriju, smirio se…- rekao je kao da se pravda.

-Pa, može li da se živi od pice…

-Prošla su vremena kada se lova zarađivala za dan. Sad živim pošteno, ali sam kurate sreće! Kad sam radio visoku prostituciju, klinke su se kresale za paklu cigara! Kada sam otvorio pekaru, hleb su delili džabe! Ulje, šećer, brašno, na svemu sam puk’o! Probao sam da prodajem lubenice na ulici, jedva sam živu glavu izvukao od policije! Što se posla tiče, ja sam stalno u deficitu! Da radim toilet papir, više niko ne bi srao! Takve sam ti ja sreće! - zastao je, pogledao u starog druga, pa nastavio:

-Ni  od pice ne može da se živi, ali se preživi!?  A ti, šta ti sada radiš, Bumbare?

-E, vidiš, ja se nisam ženio, nemam decu, ni kuče, ni mače, ali sam stalno u suficitu! Pošteno, brate!

-Kako, brate, otkrij mi tajnu! Pošteno i suficit!

-Znaš Kokana?

-Kokana Mufljuza, što je dilovao devize za Mađara?

-E, njega! On ima jake veze s vlašću, pa mi je pomogao da investiram u Kolubaru!

-U Kolubaru!?

-Uložio sam u osnovna sredstava, oni mi plaćali rentiranje! Lopate, kolica, bušilice, pa sve do bagera!  Dvadeset pet sati dnevno!

-Svaka čast!

-Ali je i to puklo, otkrila ona skotulja Brankica, jebem je u usta…

-Pa šta sada radiš?

-Prešaltovao sam se u legalne tokove! - dajući sebi na važnosti, Bumbar se kucnuo kažiprstom o čelo.

-Ajde! Ti i legalni  tokovi!? Nemoj da me drkaš, Bumbare!

-Kaži ti meni, Pajseru, ko je u ovoj zemlji osuđen za dilovanje droge!? Niko! Uhapse, puste ga i još mu  plate!

-A, Šarka? On je u ćuzi?

-On je finansirao pogrešnu stranku! Sarađivao sa tajkunima u kupovini zemljišta, stanova lokala… Mnogo hteo, mnogo započeo. Država će ti oprostiti kriminal, ali ti neće oprostiti bavljenje politikom, razumeš!? Baš kao Karić! Finansirao je sve stranke, platio porez na svoje mutne radnje, ali čim je počeo da se bavi politikom, postao je lopov! Razumeš, brate?

-Ne razumem, ali mnogo toga ja ne razumem, Bumbare. Kada sam se bavio kriminalom, imao sam pare kao pleve, sada kada pokušavam da radim pošteno, nema kuče za šta da me ujede. Ko je tu lud, osim mene…

-E, vidiš,  nisi shvatio ono osnovno!

-Šta nisam shvatio, genije?

-Država je teško bolesna!- Bumbar je značajno pogledao u starog druga.

-Aha! Boli je kurac za narod!- okrenuo je Pajser na sprdnju, ali se niko nije nasmejao. To nije bio vic, već bolna istina.

-Ma, država je inficirana virusom kriminala! Lopovi viču dršte lopova, hapse narod za neplaćenu struju i vodu, blokiraju male preduzetnike za sitne pare, a tajkunima otpisuju milionske dugove! Što je više zakona u skupštini, sve je manje kriminalaca u zatvoru, razumeš?

-A sve ih je više u skupštini!?

-To si ti rekao, al’ se potpuno slažem s tobom! Zato, ja lepo uzmem tabletice, podelim ih deci po školama, i ne krijem da dilujem drogu. Kad krenu da me hapse, moj čovek iz policije mi javi, i ja čist dočekam hapšenje. Par meseci u istražnom, i zbog nedostatka dokaza opet sam na slobodi! Država mi isplati lovu što su me hapsili bez razloga, i ja od toga živim godinu dana! Ja sam ti u suficitu sa državom! Jedem, pijem i spavam o njihovom trošku, a oni mi plate što su me hapsili bez dokaza! Legalno, brate! Zato ću na ovim izborima da glasam za njih!

- Zajebavaš!  

-Dvadeset pet godina me hapse isti ljudi, zato uvek glasam za vlast! Svi su oni ološ, brate!

-Glasaćeš za ove što te hapse? Za bolesnike?

-Da, da,baš za njih! Dok sam s njima u suficitu, neću da ih menjam, pozdrav, Pajseru…- dok je Bumbar nestajao u reci prolaznika, Tika Pajser je razmišljao o njegovim rečima, za koje je lako našao odgovor…

-E, moj Bumbare! Sve što ti da, život ti i uzme, samo su ti deca suficit… - gledajući za starom pajtosom, promrmljao je jedinu pravu istinu, zbog koje vredi živeti…

 Bratislav Rosandić