Foto:
autor nepoznat
Burek
18.12.2020
- Halo, ćao, šta se radi?
- Evo, ništa posebno, na poslu sam, po ceo dan sam u gužvi ove sedmice.
- Slušaj, jel dolaziš u nedelju? Dobro, sve po dogovoru. I ja imam nekog posla za vikend, imam nešto da slikam, nadam se da ću do nedelje sve završiti. A ako mi ostane nešto malo, možeš li ti da mi pomogneš? E super! Ništa, onda se vidimo u nedelju. I slušaj, nemoj da mi dolaziš u podne, kad se obično budiš, nego da dođeš na doručak, spremam jedan specijalitet.
- Šta spremaš?
- Eeee! Videćeš. Al dođi bar do devet. Ako treba, zvaću te ja da te budim.
- Ma ne, ne treba, ustaću ja nekako.
- Dobro, važi, vidimo se u nedelju.
NEDELJA
- Hajde, upadaj.
- Jesam stigao na vreme?
- Jesi, ne mogu da verujem! Slušaj, lom mi je tamo u dnevnoj sobi, rasveta, stativi, aparati, slikao sam noćas do dva, još nisam sve završio. Ajmo mi ovamo u trpezariju.
- Ej, šta ovde ovako lepo miriše?
- Odmakni se od rerne! Ne, ne otvaraj! Mora to još da se peče. Hoćeš kafu?
- Može, može kafica!
- Baš se i meni pije. Znaš gde šta stoji, pa nam skuvaj po jednu.
- Ali ti si mene pitao hoću li kafu.
- Hajde, pristavi tu kafu, vidiš da sam zauzet oko pečenja.
- Dobro, pristaviću. Šta ti je ovo?! Ja ne mogu da verujem! Šta si ovo uradio? Hahhahaha! Instalirao si boce za infuziju biljkama i cveću! Pa zašto, pobogu? Pazi, svaka ima svoju bocu za infuziju i kompletnu aparaturu, plastična creva, stalak! Pa zašto? Hahahhaha! -
- Pa morao sam. Ti znaš koliko baba voli cveće? I koliko ga neguje i održava?
- Pa znam, ali...
- E prošli put, kad je baba išla u banju, rekla mi je da joj obavezno zalivam cveće. Ja sam zalivao, prvih par dana, posle sam nekoliko puta zaboravio da zalijem i par biljaka se osušilo. Naravno da je bila besna kad se vratila. Ovaj put kad je kretala u banju, strogo mi je naredila da zalivam cveće, čak sam morao da zapišem koje se kad i koliko zaliva. E, onda sam se ja setio! Zovnem ja Branka, doktora, znaš ti Branka, mog školskog druga?
- Znam.
- Branko je divan čovek. I odličan stručnjak. On mi donese iz bolnice ovu opremu za infuziju, to je nešto staro, rashodovano, što oni više ne koriste. I sad lepo podesim brzinu kojom će voda da izlazi i dobijem nešto kao onaj sistem kap po kap!
- Stvarno ne mogu da verujem!
- Nemoj ništa da se smeješ, nego daj da popijemo kafu, pa da postavimo da doručkujemo.
- Hajde.
- U, evo ga, mislim da se dobro ispekao, tačno dvadeset minuta se pekao.
- E, super, burek.
- E, pa nije to baš bilo kakav burek!
- Dobro, burek ko burek. Što si se smarao da praviš, mogao sam ja usput da nam kupim?
- Sad ćeš da vidiš, ovo je pravi burek, bolji nego u većini pekara. Znam ja da ti više voliš sa mesom, al ovaj je sa sirom. Sir je prvoklasan, juče sam rano išao na pijac kod one žene što samo subotom dolazi na pijac.
- I nije te mrzelo, po ovoj hladnoći da ustaneš i ideš na pijac?
- Ma kakvi. Sir je stari al nije onaj prekiseo, taman kakav treba da bude za burek. Daj tanjir. Nemoj odmah da jedeš, sačekaj neki minut da se slegne i malo hladne.
- U, dobar je, lepo krcka, taman!
- Šta taman, vidiš da je pravi pekarski. Po receptu treba malo više masti staviti, ali ja nisam hteo da preterujem. Ionako smo i ti i ja debeli. Šta će nam tolika mast. Kore jesu kupovne, al su sveže, kupio sam ih kod Makedonaca, tamo ispred pijace, na onom kiosku.
- Stvarno je kao pravi!
- Ti ćeš da mi kažeš? Fora i nije toliko u korama, naravno mora da budu sveže, al ceo proces sastavljanja bureka mora da se detaljno ispoštuje. Tepsija mora dobro da se zamasti. Onda se ređaju osnovne kore. Moraš malo duže da ih pustiš da vire izvan tepsije. Oko dve trećine. Sir se usitni viljuškom, ali i tu moraš da paziš, ne valja to mnogo usitniti, posle se neće osećati kad se jede. Znači, umereno. Valja i malo starog kajmaka dodati, al malo. Nije to gibanica. Onda se ređa sir, kora, kora, sir, pa nagužvane kore u sredini. Kad se sve to poređa, ide par završnih kora, al mora dobro da se upakuje sa onim prvim korama, majstorski, da to liči na nešto.
- I onda pečeš?
- Ma, ne! To sve onda ide u frižider da stoji tako nekoliko sati. Najbolje je da prenoći. Tako sam ja uradio. Onda se, pre pečenja, sve okrene naopačke, da ono što je bilo dole, sad bude gore. Prvo pečeš na 250 stepeni, nekih sedam do deset minuta, zavisi od šporeta, onda smanjiš na 200, pa pečeš dvadeset minuta. Kad je gotov, izvadiš ga iz tepsije i staviš na tanjir, al obavezno se opet okrene naopačke.
- Uf. Meni sve to zvuči komplikovano. Lakše je kupiti gotov burek. Mada, ovaj je stvarno dobro ispao!
- Eno ti recept tamo, visi na zidu, pa možeš i da ga prepišeš. Da, inače, ovaj burek sam probao skoro kod mog prijatelja Rada, on mi je i dao recept, jel znaš ti Rada?
- Naravno.
- On ga redovno pravi i stvarno je majstorski. Videćeš, u receptu sam sve detaljno objasnio.
- Pa da nisi malo preterao? Čak si i plastificirao papir na kome je recept. Još si nacrtao i poprečni presek tepsije sa osnovnim korama koje vire!
- Hoćeš još jedno parče?
- Može!
- Ajde, ti završi klopu, a ja idem u sobu da pripremim polako ovo za slikanje.
- Važi, evo me za minut.... Evo me. E, a šta slikaš danas?
- Ma, ćuti, namučih se sa ovim. Ovo su ti neke epruvete i program medicinske plastike. Baš gadno za fotografisanje. Sve je plastično, providno, pravi mnogo refleksije. Jedva nekako uspevam da to rešim sa nekim pozadinama. Slušaj, sad ću ja da sve pripremim za sledeći snimak, a ti si mogao da mi izmeriš svetlo.
- Pa hoću, al znaš da mi to baš i ne ide. -
- Znam, znam. A koliko sam te samo puta terao da nešto naučiš o fotografiji? Da se malo zaintresuješ? Dobro, nemoj sad da mi kolutaš tu očima. Hajde, prebaci mi stative i kišobrane tamo u onaj ćošak, to bar umeš?
- Umem.
- Ovde mi je svetlo odlično. Dodaj mi tamo sa police onaj klin boja. Ne taj, onaj stari. Ok. Dobro je. Dođi da vidiš. Kako ti se čini?
- Pa, oštro je...
- Normalno da je oštro. Hajde, stani tamo i ugasi svetlo kad ti budem rekao. Ovo radim u malo dužoj ekspoziciji. Može! Dobro je. Čekaj samo još jednom da proverim. To je to. Sad ćemo polako sledeći...
NEDELJA, DESETAK GODINA KASNIJE
Ustao sam rano. Zagrejao rernu na 250 stepeni. Burek koji sam prethodnog dana sastavio po detaljnom receptu za čuveni "Pekarski burek", peče se. Pospan sam i zamišljen. Sećam se kad sam ga prvi put probao. Tada ga nisam ja pravio. Bio je prvoklasan. I meni burek uvek uspe. Kuvanje i spremanje mi idu mnogo bolje od fotografije. Ostao je recept. Detaljan i plastificiran. Da se duže čuva i da se ne masti. Fotografija mi nije legla. Ni blende ni ekspozicije. Ni njemu nije išlo da me nauči. Ostao je burek. To znam. To me je naučio. Bio mi je otac.
Sreten Bošković