Četvrt sata

Četvrt razloga ili sata...  (transparentno od Virdžine do Lady Di)

Nema snage za ovo .

Jedan vojnički sanduk, dedin, donet iz sela, i u njemu par isečaka iz novina, nekoliko ploča.

Lady sings the blues, misli da mu je to dala ona mala iz doline jorgovana, Marches militaires francaises, uzeo Suzani pri povratku u domovinu, i njene, čak tri: Ravelov Bolero, Cigani lete u nebo, Duško Gojković, As simple as it is...
Evo ih sad na polici, ćute i gledaju je…kako plače.
Slika iz prvog razreda . Sa sve onim čuperkom na čelu. Plače.
Diplome, tekstovi radjeni na pisaćoj mašini marke Olivetti, u suterenu fakulteta. Većinu zna, sama ih je kucala. Plače.

………

Promene. Uvek jesu nekakva revolucija koja poremeti evoluciju. I onda počinje sve iz početka. Sa sve onim pratećim pojavama koje plivaju po površini. Ionako dovoljno mutne vode.
U takvim promenama uvedoše im transparentnost kao jednu od „bozijih“ zapovesti. A pri tome je bog , zna se, onaj koji ima pare. Daje na kašičicu, uzima obilato.
Centralna banka uvede sistem špijuniranja gradjana od strane države. Preko kreditnog biroa. I centralnog registra dužnika u prinudnoj naplati. Kao u multilevel marketingu, obučiše prvih dvadesetak bankara za rad u udruženju banaka, potom svaki svoga obuči subašu, i tako u koncentričnim krugovima, dodjosmo do sistema u kome niko od gradjana ove „obećane“ zemlje ne može dobiti kredit, a da nije prošao rigoroznu finansijsku KDK kontrolu (to vam je sistem kontrole rentgenom na aerodromima za detekciju oružja) .
I svi namrgodjeni službenici banaka, koje su samo po registraciji domaće ( radi manjeg poreza, a suštinski su im gazde negde tamo gore...interesanto nikad nisu dole, već uvek gore, preko Alpa odakle su u civilizovan svet od davnina upadali varvari), dakle svi ti činovnici će vam uvek reći: ne može, niste prošli kreditni biro. Kao neki finansijski Rubikon.
Da li je minus od 38.136,25 bio razlog da to uradi? Naravno da nije.
Ali činjenica da to svi mogu da vide, da se svaki komšija u starom kraju nasladjuje uz pivo u lokalnom kafiću
-….e, vide li, Boga ti, kako onaj naš mali izadje na onaj spisak?
- Koji spisak?
- Kako koji? Pa, dužnika… Ko zna kome je sve dužan i koliko? A znao sam mu i oca i deda, fini su to bili ljudi. Poštena familija.
Moguće da je to nešto iza zareza, ili se po novom kaže zapeta, nema pojma, dakle da je to ,ČETVRT, prevršilo?. Da je ostalo bar četvrt duše u tim transparentim dželatima koji raznim objavama, saopštenjima, uredbama o dopunama uredbi, vršljaju po njihovim životima, da su sami imali samo četvrt duše, sada bi jedna cela bila sa njima. Ili možda ipak ne bi. Plače…..

………

Kad god ne može više, a u poslednje vreme često ne može, zove svoju rodjaku K. Dodje joj tetka, ali po godinama joj može biti sestra. Mudra i staložena. Melem za ove gorke rane.
Priča joj kako je bila u starom kraju, naravno i na groblju, obišla sve, i svoje i njene, isplakala se, ali ne dovoljno. Evo, opet plače. Ne može da prebire po tim papirima. Ne može, pa to ti je...
- Hajde mila, isplači se. - kaže joj rodjaka.
- Sad možeš, niko te ne vidi. Sećaš se šta sam ti rekla, kad ti je umro otac?
- Šta? Ne znam...upita i dalje plačući.
- Pa da si ti ostajnica. Bez muške glave, moraš ti. Nema ko. Hajde isplači se, uzmi i sredi.
- E, kud baš to? Uteši me...
- Pa dobro, onda si ti Stenka, kako naši kažu. Žena stena. Svi te tako vide. Svi će za tebe da se uhvate i oslone, a kad počneš da se kruniš svi će da pobegnu.
- Uh, e sad me tek uteši…
- ...Mila moja, da si u Engleskoj, zvali bi te Lady. Tako visoku, ponositu, dignute glave... Sećaš se šta su rekli kad si prvi put otišla s njim u zavičaj. Istog leta kada je bilo ono kraljevsko venčanje... Brzinom munje se pročulo da je doveo devojku ko Dijana….
Ajd, briši suze...i sredjuj to.
Imaš četvrt sata.

Slađana Belko