Čini ti se ne čine

- Ne boj se! Neću ti ništa! Diši punim plućima! Jel žmuriš?

- Da! Ali ne znam zašto.

- Da bih ti ušla u misli. Obećaj mi da nećeš otvoriti oči.

- Obećavam! Samo uđi!

- Već sam tu. Čulo vida ti je ugašeno. Ostaje ti još pet.

- Pet? Misliš četiri, zar ne?

- Ne! Šesto je ono čulo koje treba da koristiš za mene, da bi me video.

- Gola si! Kojim čulom ti sad osećam blizinu?

- Ne pomeraj ruke! Stavi ih iza leđa!

- Vezuješ mi ruke? Isključuješ mi i čulo dodira?

- Da! Vezujem ti ruke da bih dodirom ja dodirivala tebe.

- Zar ne misliš da je glupo što su mi ruke iza leđa dok si ti u mom krilu?

- Ne! Osećaš me, ali me ne dodiruješ. Igram ti u krilu. Osećaj ti govori da uvijam kukovima. Pravim krugove na tebi u smeru kazaljke na satu. Tik tak, tik tak. Tik, tako! Kad puknem prstima zaustaviću ti vreme. Čuješ? Vreme ti je stalo! Ovo je međuvremenski prostor. Nisi tamo, a nisi ni ovde! Nigde nisi! Nema ničeg osim mene u tebi i na tebi.

- Ubrzavaš mi disanje!

- Aha! I sebi! Kad se vreme zaustavi onda se samo disanje ubrzava i otkucaji srca. Nasloniću ti se na grudi da osetiš moje – bim bam bam bam bim.

- Osećam, čak ga i čujem. Osećam ti i grudi.

- Žmuri! Ne viri! Na jeziku je čulo ukusa. Okusi me! Otvori usta da ti dam moje da nam se ukusi pomešaju. Sve je to slatko, kiselo, gorko, ljuto pa opet slatko... Polako! Uspori! Lagano mešamo ukuse da se stope u jedan.

- Hoću da te dodirnem!

- Ne! Oseti me! Osećaš li sada moje ruke? Otkopčavam te polako. Budi miran! Biće otkopčano za tren. Skidam te, baciću odelo da nam ne smeta, ono ne čini čoveka.

- Pusti me da te dodirnem!

- Ne! Budi miran! Ja sam ti u misli ušla sada ti ulaziš u mene. Pomažem ti! Otvaram se i puštam te. Čuješ li moj uzdah dobrodošlice? Ja tvoj jesam. Pojačaj čulo sluha jer ćeš samo uzdahe da mi slušaš dok se uvijam kukovima i izvijam leđima u tvom krilu. A sada ću da ustanem da te pustim malo da izađeš, pa ću da se spustim da te vratim. I opet! Ponoviću polako! Gore-dole, gore- dole! Ubrzavam gore-dole, gole-dole, goredolegoredolegoredole…

- Čujem ti uzdahe! Osećam ti dah na vratu!

- Da! Pustiću te da odmoriš, ali ne i tvoju glavu. Tu sam ti, na tvoje desno uvo od tebe! Da li me čuješ? Da li osećaš?

- Da!

- Dobro me slušaj… Kad izbrojim do tri otvori oči…. Jedan, dva….. TRI! Vidiš li me?

- Ne!

- Naravno da ne. Postojim samo u tvojoj glavi. Zažmuri da nastavimo gde smo stali.