Činodejstvije

Da bi čovek došao do neke životne istine ili više njih, potrebno je naći se na pravom mestu, u pravo vreme. Sreća ima svoje miljenike, a da sam jedan od njenih mezimaca pokazuje i mesto, i vreme, kako ono prošlo, tako i ovo sadašnje, a sigurno i buduće. Upravo je to ono što me prosvetlelo i pokazalo put moje životne misije. Da je ona zaista grandiozna, potvrdio bi u svakom momentu “skoro svaki” od 764 para koje sam svojim potpisom i pečatom sjedinio u svetu bračnu zajednicu, a sa njima i hiljade zvanica, gostiju, bliskih rođaka prisutnih tom svečanom činu. Razumeli ste naravno da sam ja - matičar. Da, već punih 20 godina. Onaj koji unosi spokoj i izaziva uzdah olakšanja mladici čiji stomak preti da rašije raskošnu, nevino belu haljinu, a njenim roditeljima navodi suzicu u krajičku oka, dok mladoženja nervozno cupka čekajući da se ceremonija što pre okonča. Onaj što spaja dva razuma koji prete da pređu u dva i više nervnih rastrojstava ukoliko se decenijska veza ne završi na očekivani način. Onaj koji se uvek nasmeje verovanju da će zgaženi partner, uz veselo podbadanje prisutnih, ukoliko se zaboravi završiti u okovima i pod jarmom, pa ispod oka prati da li će uspeti da tim nestašlukom nasamari od samog početka svog voljenog. Onaj koji ume da uhvati zabludelu misao mučenika koji se iz ko zna kog razloga tu nekom greškom našao, pa se znoji poput dobrovoljca u sauni, trpeći čestitke, ljubljenja, tapšanja, sve zarad nekog sebi znanog cilja. Onaj koji ume da iskustvom uhvati nemirni pogled lovine koja čeka da ga puste napolje da udahne svez vazduh, i s užasom shvati da se desilo nešto jezivo, a da nije upotrebljeno nikakvo ubojito oružje nego samo prokleti mamac na koji se kao klen nepažnjom nahvatao. Onaj koji bez greške ume da prepozna ljubomoru, koja nema dana odmora ni na dan obećanja na večnu ljubav, s vernošću do kraja života. Onaj koji je u stanju da medj' masom ugleda bivšu, ostavljenu, zgrčenu, koja netremice, gutajući knedle, stiska maramicu u ruci, trudeći se da ne vrisne naglas kako postoje ozbiljne prepreke za taj suludi brak, i žudno iščekujući da se mladoženja predomisli i u zadnjem trenutku okrene njoj, odgurnuvši krvnicu koja se usudila da joj ga otme. Onaj koji vidi nož koji se zariva u tortu odsecajući parče koji će Oni uzajamno razmazati po obrazima i nosu, uživajući u trenutku koji će posle izvesnog vremena sa mržnjom i prezirom gledati na slikama koje će završiti iscepane u kanti za đubre. Onaj koji vidi smrt ideala, iskričave nade i iščekivanja, na čijim se ostacima rađaju sumorna slutnja, umor, nezadovoljstvo, bes, razočarenje, dosada, batine, podočnjaci, otromboljeni trbusi, migrene, besparica, uhođenje, pretnje, drugi ili druga, neobuzdani i nezahvalni potomci, alimentacije, advokati, sudovi, pustinja koja ubija žeđ za životom.
Bi li smeo da im kažem da su dobrovoljno ušli u zatvor i da ih čeka baš ozbiljna, turobna robija? Prividna sreća, privremeno razumevanje, prisilna toplina, potapšani skepsom i pažljivom evidencijom brodoloma, kraćih ili dužih brakova mojih potpisnika, najjači su dokazi i potvrda moje životne istine. Istine da sam zakleti neženja i da ne postoji ništa i niko ko može da promeni to mišljenje! Ona? Samo joj se čini. Znate već - obećanje ludom radovanje.

Ivana Milojković