Cveće na pragu

Alarm na telefonu prekinuo je Sonjin bezbrižan san. Nevoljno je otvorila oči i pogledala na sat. Možda je ipak pogrešio alarm. Ali, na žalost, zaista je bilo vreme za ustajanje. 
Kao i svako jutro i sad je prvo stavila džezvu da skuva kafu.A za to vreme se oblačila i šminkala.Već posle drugog, trećeg gutljaja kafe osećala se bolje. Još jednom je proverila torbu i videvši da je spakovala svu potrebnu dokumentaciju, opušteno je nastavila da ispija kafu. 
Krenuvši prema izlazu iz kuće, pogledala se u ogledalo da vidi da li izgleda lepo.Otvorila je vrata i zamalo nije zgazila nešto. Na pragu je bio buket ruža. Nasmejala se i podigla buket. 
Pre mesec dana u njihovu firmu došao je novi advokat. Bio je jako šarmantan i odmah se svideo Sonji. A nije ni on bio ravnodušan. Kada bi prošli jedan pored drugog u hodniku, pogledao bi je tako zanosno da se plašila da će joj se iskriviti noga u štiklama i da će pasti pravo ispred njega. Srećom, nije se to desilo.
I tog dana kolega Milan joj se mangupski nasmejao i namignuo. A ona mu je uzvratila nežnim pogledom, želeći da mu se tako zahvali na cveću.
Tako, iz dana u dan, svako jutro nalazila je cveće ispred vrata, a u cveću bi bio, predivnim rukopisom napisan, romantičan stih.
Sve više se zaljubljivala u Milana.
Jednog dana, s posla je krenula kasnije. Trebalo je da završi neke predmete. Kiša je lila, a ona nije ponela kišobran. Do automobile bilo je nekih 200 m. Ako potrči, opet će pokisnuti. Stajala je na vratima i razmišljala kako da stigne do auta. Videla je Milana kako odlazi svojim kolima. 
"Ih, što nisam krenula samo minut ranije, sigrno bi me on povezao."
Ispred nje se stvorio mladi službenik koji je radio u kadrovskoj službi njihove firme.Ponudio joj je da sa njim, ispod kišobrana, ode do auta. Nemajući drugog rešenja, pristala je.
Prolazili su dani, a ona je redovno dobijala cveće ispred svojih vrata. 
Ali, jednog dana, krenuvši s posla, zanemela je videvši Milana sa jednom koleginicom. Obgrlio je oko struka i privukao sebi. Razočarala se. "Možda je čekao da mu dam neki znak?" Razmišljala je tužno.
Ujutru je ustala bezvoljno i krenila na posao. Iznenadila se kad je na pragu zatekla cveće i do tad najlepšu poruku. Bila je zaljubljena u nepoznatu osobu. Ali nije mogla da pretpostavi ko je to.
Sutradan, rešila je krišom da gleda kroz špijuku na vratima. Odjednom, vratima se približio mladić s kapuljčom na glavi. Nije mogla da mu vidi lice. Naglo je otvorila vrata i zastala iznenađeno.Bio je to kolega iz kadrovske službe. Zastala je u momentu, ali setivši se poruka u cveću, nasmešila mu se i pozvalaga da zajedno popiju jutarnju kafu.