Foto: 
autor nepoznat

D. sa šestog sprata

Još jedna neprospavana noć...probudivši se, naglo je otrčala do ogledala u strahu da će videti još jednu otvorenu boru na licu starom šezdest i pet godina. Život je već davno postao agonija njenog sučeljavanja sa izgledom koji kopni i isisava sadržaj poželjnog života...dugogodišnji niz plastičnih operacija nije dao rezultat mladosti od koje se godinama udaljavala...poput "Slike Dorijana Greja“želela je da slaže sve znane o sebi da godine podnosi stoički i smireno. Njena psiha je, u skladu sa njenom agonijom, poprimila demonske prikaze o tome da će je svet napustiti u predstojećim vremenima... Ipak,uredno je nanosila na lice hijeluronske pomade i govorila sebi da je ona ipak mlada, pa ne bi  S., tridest i pet godina mlađi od nje, bio sa njom da ona ipak nije „mlada“... Pa on ne gleda druge osim nje, zar to nije dovoljan dokaz ljubavi?

Krenula je hrabro prema svom portretu koji je držala na zidu prekrivenog ružičastom plahtom...priželjkivala je da sva starost prolaznosti ostane na tom portretu. Kada je skinula plahtu, ispred nje stajao je njen veličanstveno blistav portret mladosti u lepoti koja je bezvremena. Začuđena, okrenula je glavu polako i nesigurno prema ogledalu spazivši sav užas nutrine karaktera i ličnosti koja se očitavala na licu babskog izgleda...Oskar Vajld je za nju zauvek umro!

Autor Adelita Radičević

Komentari

Komentari