Dolazak čudovišta (odlomak iz romana "Čudovišta su pobegla iz bajki")

Prilazeći vratima stana, Srđan je čuo razgovor i nepoznat muški glas:

-Tata! Imamo gosta!-čuo je glas svoje ćerke dok se izuvao.

Ušao je u sobu i na kauču video momka koji je sedeo pored Milice.

-Dobar dan! Ja sam Antal!-reče mu on ustajući i pružajući ruku.

-Ja sam Milicin otac, Srđan!

-Tata, nisam htela da vam najavim, htela sam da vas iznenadim, a i tako smo se dogovorili nas dvoje. –Srđane… - započeo je Antal, a Srđanu nije promaklo da ga nije oslovio sa „čika“ –Vidite, ja sa Milicom imam ozbiljne namere. Čuo sam od nje kako je prošla sa bivšim...ja nemam nameru da je povredim. Čuvaću je…

-Stani, Antale!-uzviknu Srđan, -Nemoj ništa da mi obećavaš. Meni je bitno,i njenoj majci, da je njoj osmeh na licu…sve ostalo sami rešavajte. Ako vam treba pomoć, tu smo. Jesi li me razumeo šta kažem? -reče mu Srđan.

-Jesam i biće tako. Mi smo mesec dana zajedno i siguran sam da želim da budemo zajedno.

Proveli su popodne u razgovoru, pokušavajući da doznaju što više o njemu, ali njegovi odgovori su bili zbrzani, pomalo nedovršeni, kao da je bilo stvari koje nije želeo da podeli sa njima. Pre nego što će krenuti, Antal reče:

-Sada znate sa kim je i da ne morate ništa da brinete.

-Antale, bez obećanja! Inače, dobrodošao u našu porodicu!-reče mu Srđan, pozdravljajući se pri odlasku.

Biljana i Srđan su ih gledali kroz prozor, dok su odlazili niz ulicu:

-Srđane! Jesi li ti nešto…?

-Jesam. Znam šta hoćeš da kažeš. Oseća se na alkohol. To mi se baš ne sviđa, mada ne mora ništa da znači. Moraćeš sa njom malo više da pričaš. Valjda je o.k.

 Ipak, neka senka je prešla preko njegovog zabrinutog lica:“Valjda nije neki od onih teških budala.“ Da je bar znao koliko je u pravu!