Dva inata

Sparno subotnje popodne, niski oblaci na zapadu prete kišom. Prazan gradski park, utonuo u graktanje vrana i gavranova negde visoko u krošnjama, prazne klupe, ljuljaške i tobogani. Sedim u hladu platana i čekam kći da dođe sa probe hora, pa da nastavimo vožnju biciklama. Prešle smo danas dobrih osam kilometara, da ispunimo zacrtanih deset, pa idemo kući. Usput smišljam koju ću tortu da pravim za njen rođendan, koji je uskoro i šta sve još treba da kupim pri povratku kući. Stazom, s moje leve strane, nailazi mlada žena i kraj nje gura trotinet vižljasti dečačić od možda četiri godine, neobično svetle, skoro bele kose. Prolaze pored mene, ona razgovara s nekim telefonom, vraća se par koraka i pita me da li imam upaljač. Na moje –Ne, nemam, ljutito  je opsovala nešto, odmahnuvši rukom.  Seda na klupu do moje i kaže dečaku: - Luka, idi, igraj se, šta si se ukipio, imaš pola sata! - dete se nevoljno odvaja od nje, uspeva nekako da se popne na ljuljašku, ali ne može da se zaljulja sam i traži od nje da mu pomogne: - Mama, gurni me... Mama dođi da se ljuljamo zajedno!

Ona i dalje drži telefon i sad već vidno iznervirana viče na svog sagovornika, toliko glasno da čujem svaku reč: – Da se nosiš u tri pizde materine i ti i ta tvoja kurva koja ti ne da da ga viđaš! Zašto si ga pravio , ako ne postojiš u njegovom životu!?I šta ja sad da radim, rekla sam mu da ćeš sigurno doći!? Danas je tvoja subota, kretenu... - mali Luka je uspeo da siđe sa ljuljaške i krenuo da se penje na tobogan. Gledam ga kako se nesigurno hvata ručicama za lestve ispred sebe, glave okrenute prema majci i pogleda prikovanog za njeno lice. Bledilo na njegovom licu je još izraženije zbog svetlih uvojaka u kojima se presijava zrak sunca koje se izborilo na tren sa zavesom od oblaka. -Mama, vidi , uspeo sam, popeo sam se , skroz! Dovikuje joj sa vrha tobogana, očekujući da majkla podigne pogled sa tastature koja svetli u njenim rukama i po kojoj nervoznim pokretima kuca poruku, ali ga ona ne čuje. Ili čuje, ali nema nameru da mu odgovori. Luka se spustio niz tobogan dva - tri puta i pri poslednjem spuštanju pada na šljunak ispred  tobogana, povredivši malo koleno.

Kako je zaplakao, tako je vrisnula na njega, osuvši rafal psovki, zbog kojih mi se zgrčio želudac.Prekinula je kucanje poruke, zgrabila ga za ruku i protresla ga kao da mućka bocu jogurta, i dalje psujući. Dete je još jače zaplakalo.- Hoću tatu, čulo se između dva jecaja, i srce mi se steglo od muke. Imala sam hidrogen u rancu, prišla sam i ponudila, zajedno s maramicama.

- Daću ti ja tvog tatu, isti si kreten kao i on.- viknula je i ustala sa klupe, mrko me pogledavši - To imaš, a upaljač nemaš...- procedila je kroz zube, vukući uplakano dete prema izlazu iz parka. Učinilo mi se da bi i mene protresla i udarila, isto kao mališu.

- Mama, jesi ti mene rodila iz inata? Tako tata kaže... - isprekidano je pitao mali, neželjeni plavokosi, dok su se udaljavali, a meni pristizale suze u grlo, da mi je ponestalo vazduha.

-Šta se desilo, mama, zašto su ti oči tako crvene? - pitala je Dunja kad se pojavila predamnom, a ja sam mogla samo da je čvrsto zagrlim i da ćutim, s licem u njenoj kosi.

-Volim te, dušo...rodila sam te u inat tvrdnji lekara da neću imati decu.