Erland

Erland, već decenijama iz mračnih uglova, i tako su mračne krčme, bulji i zeva, uvek mrtav pijan i uvek ne primećujem, ne poznajem, potpuno ignorišem. Samo jednom sastaviše se boje zimske, nordijske, u svoj svojoj okrutnosti i sa svim nijansama, pomislih „previše je ovo za moj sklop“ i zamolih ga nekoliko puta da se vrati, da se oprosti sa mnom...

A pre sedam vekova krenem na dvore gospodara S., praznik i svetkovina, i tamo upoznam A.-a, u istoj boji severa, u istom mirisu jovovog drveta, dolazi baš iz Erlandovog kraja, baš iz njegovog zavičaja (to je bilo tak Puškinovski). Ja nikad nisam upoznala nekog iz Erlandovog kraja, do tamo ima sedam dana skijanja i još pet dana jahanja.

Da li zna mog Erlanda, ne, ne zna ga, kako je to moguće, ne, ne zna ga, ali svi znaju Erlanda, normalno, kaže, svi ga znaju, samo on ne, a znaš za Ivu, a nikad nisi čuo za Singrid, je li, manijače jedan, pitam ga, ovaj preko stola gleda me onim kao nebo očima, vidim misli luda sam, gospodar S. me neprimetno gurka, da ne pravim skečeve, da ne dovodim goste u neprijatne situacije, pomislih Sveti Olave, smiluj se, stvarno luda sam, kad se začu topot konja i zvekir na vratima, gospodar S. otvara, pismena za Doroteju M. od gospodara Erlanda, šta piše, piše čim stignem u vaše krajeve javljam se, tu shvatim da Erland hoće da me uništi čekanjem (kao u Ivinim posterima, sreća za ovoga da je počeo sa onog sveta da ih sastavlja) i vratim se na svoje dvore, kažem mojim ljudima ne puštajte nikog gore i inače ne kazujte Erlandovim glasnicima na čijim dvorima sam, a sad idem u moje odaje, da popijem neke kombinovane praškove, za sve vrste bolova, pa valjda i za duševne.

Šetam tako kroz odaje, cepam one kombinovane praškove (čitaj Ivančić i sinovi), tek čujem poznati glas urla sa stubišta, Erland je lud ako te ne voli, a još je luđi ako te voli, pojavljuje se devojka na vratima, kaže došao je vaš bivši muž da vas uteši, jer vas gospodar Erland ništa ne mari, iza nje stoji R. obučen kao gej, kaže prestao je da jede meso, al’ me je utešio, svaka mu čast, još uvek u šoku sam. 

Danijela Ćuzović