Erotoman (peti deo)

U salon sam ušao sav važan, iskezio se i nazvao Boga, ali, čini se da sam na prisutne ostavio prilično jadan utisak. Niko se nije okrenuo, niti dao bilo kakav znak da je registrovao moj dolazak.

Ipak, zadovoljno sam konstatovao da je baš lepo što nema gužve i što je, ako ne računamo četvrtastog tipa mrkog i opakog pogleda što su ga dve devojčice doterivale, – još samo jedna mušterija čekala pre mene na red za ulepšavanje.

Sa stočića dohvatio sam neke novine, čisto da ubijem vreme dok ne dođem na red.

Uzeo sam Glas istine, tabloid koji se nedavno pojavio na kioscima i brzo stekao popularnost. Jedan naslov mi je odmah privukao pažnju: „RUKE IM SE POZLATILE!“

Kome su se to ruke pozlatile i zašto, pa to zavređuje naslovnu stranu.

Ispostavilo se da je banda huligana upala na tribinu demokratske omladine, gde se pričalo o položaju mladih u društvu, pa su isprebijali organizatore skupa, a greškom i nekoliko lica iz publike, što su se tu navodno zatekla iz puke radoznalosti. Zvuči nelogično, ali tako je pisalo. Huligani su dobili tužbu, ali su oslobođeni krivice jer su one omladince i nekoliko njih koji su se tu zatekli, mlatili jedino rukama, golim rukama, a ne štanglama, pajserima ili bokserima, kao što je valjda normalno, pa se onda to i ne računa kao prekršaj. Ispada da su ih malo pomilovali po nosevima, valjda da ih okuraže da prestanu sa seruckanjem o omladini kojoj se ovde kao ne piše ništa dobro, pošto su u govnima do guše, kao i čitavo društvo. Po geniju kolumnisti to nije za osudu. On kaže ovako: „Šta čekaju kad im ovde ništa ne valja? Vaskoliki svet im je na raspolaganju, pa nek idu kuda god žele!“

Prilično sam se iznervirao zbog članka. Popizdeo sam i na tog sudiju  što je dripce oslobodio krivice, i na kolumnistu, verovatno potplaćenog gada, što drži sudijinu stranu i navija za huligane. Gde će nam biti kraj ako svi tako uzmemo sebi za pravo da bijemo koga stignemo i posle prođemo nekažnjeno?

– Majmuni jedni. – rekao sam naglas, više za sebe.

Malobrojna publika u salonu okrenula je glave ka meni i dala mi za pravo čim sam rekao o čemu se radi. Jedina razlika bila je u tome što su oni smatrali da te skotove treba po kratkom postupku.

Kad je kockasti konačno bio zadovoljan svojom frizurom, došli smo na red ja i čikica koji je bio pre mene. One lepojke rasporediše se na nas dvojicu, i reklo bi se da sam ja bolje prošao.

Bio sam potpuno u pravu da cura zna znanje: dok me je ulepšavala uvijala se oko mene, i jedno desetak puta me je bocnula svojim sisićima. Na kraju, pošto sam i ja bio zadovoljan svojom novom frizurom, uvalila mi je svoju vizitku i šapnula:

– Radim i kod kuće, cena po dogovoru.

Lepo od tebe, šećeru, pomislio sam. Ali ja ne radim po kućama.

– Vidimo se. – rekao sam i otišao.

Kada sam izašao napolje osetio sam neku neobjašnjivu lakoću i gipkost u telu. Ona mala kao da me je preporodila. Ali kako može da mi bude lakše kad me je tamo ložila sve vreme, pitao sam se. Trebalo bi da sam napaljen, a ne rasterećen?

Setio sam se komšije Živojina, bog da mu dušu prosti, svakog nedeljnog prepodneva izvodio je isti ritual. Iznese tepih, stavi ga na vratilo, kredom nacrta lik svoje tašte i onda mlati iz sve snage. Pričalo se da je to radio po savetu psihijatra. Da nisu ona dvojica, sudija i kolumnista, što su prestupnike uzela u zaštitu, izvukla iz mene svu negativnu energiju kao što je taštin lik na tepihu izvlačio iz komšije Živojina, zapitao sam se. Nisam imao odgovor, ali ideja mi je ostala. Zar nije bolje čitati tabloid jednom, dvaput nedeljno, nego tući po tepihu kao manijak, ići u crkvu, gutati tablete, ili divljati na utakmicama?!

Marina i ja našli smo se tačno u sedam na Zelenom vencu i tu uhvatili pedeset šesticu. Nekoliko starijih ljudi kunjalo je na sedištima, kao omamljeno. Šta li sanjaju? Imaju li i oni uvrnute snove kao ja? 

Ja, inače, mnogo sanjam, a upamtim tek ponešto. A i od toga što upamtim nema ama baš nikakve vajde. Ili pak ne umem da izvučem pouku.

Onomad sam sanjao kako su me u nekoj nedođiji proglasili avetom, pa su me derviši, tobož izgoneći šejtana iz mene, isprobadali  iglama svuda po telu, terali me da igram po užarenom ugljevlju, premazivali medom i mirišljavim smolama, polivali vinom, i, naposletku nabili na kolac. Umirao sam satima. Čist košmar. A nedelju dana ranije, bio sam nešto bolje sreće – smrt je došla nenadano, udarcem u potiljak, dok sam bludničio s tri lepotice iz harema slavnoga kalife Haruna El Rašida. Da sam bar završio posao, tu mi ne bi bilo žao da poginem.

Kad smo ušli na Cerak, počela je da rominja kiša.

– Vidi kako lepo pada. – primetila je Marina.

– Da, sad lepo pada, a kad se budemo vraćali ima da udari pljusak.

– Koje si ti džangrizalo. Šta je s tobom, čoveče? – izbečila se.

– Ma, šalim se, ljubavi. – probao sam de se izvadim. – Šta se odmah kočiš?

– Ja se kočim? O, hvala ti na komplimentu. – podigla je desnu obrvu, što je značilo da je moju konstataciju upravo složila u jednu od onih svojih fioka, gde uredno beleži moje „prekršaje“, odakle će posle biti korišćeni po potrebi.

Kad sam je jednom upitao zašto pamti neke nevažne sitnice da bi mi posle mahala njima i kakvo zadovoljstvo nalazi u tome, lakonski je odgovorila:

– Kako zašto? Pa to rade sve žene. I ne radi se tu ni o kakvom zadovoljstvu, nego o pravdi i čistim računima.

Kada smo izašli iz busa, ona je otišla u cvećaru, a ja u supermarket. Brzo smo kupili poklone i nastavili prema Lidijinoj zgradi.

Ćutali smo dvadesetak koraka, a onda je Marina rekla:

– Znaš šta, mili, mnogo si sladak tako ošišan. Nemaš pojma kako je ona mala iz cvećare kroz prozor zverala u tebe.

– Stvarno?

Nisam očekivao da ću od nje ikad čuti tako nešto.

– Stvarno. Mene je posle pogledala kao smrdljiv sir, bilo mi je došlo da joj zalepim šamarčinu.

Kod Lidije je bilo pravo udav-veče. Hvalila je svog novog dečka preko svake mere. Kao on je frajer i po; mogao bi da ima svaku, ali, eto, izabrao je baš nju, i ona se time ponosi.

– Dobro, nije baš naročito lep. – rekla je – Ali zato bilduje od svoje trinaeste, i vidite kakve ime bicepse.

Taj njen mamlaz nam je onda pokazivao bicepse i tricepse, trbušne i leđne mišiće. Marina samo što nije pukla od smeha.

– Šta mislite koliko može da podigne iz trzaja?

Meni je onda pukao film. Na kvarno, da drugi ne primete, Lidiji sam brojao prstima: jedan, dva, tri, četiri...pokazujući glavom na onog njenog seronju. Naravno da je odmah shvatila na šta aludiram i pobesnela. I pošto nisam odustajao, nego brojao i dalje, ipak je rešila da mi odgovori.

Već smo bili ustali od stola i rasporedili se po foteljama. Iskoristila je priliku kad je Marina otišla do toaleta, brže-bolje sela svom dragom u krilo, potom se zagledala u mene, i namignula mi.

– Ništa ne pričaš, zete, kako napreduje vaš ljubavni život? Kako si obesio nos, reklo bi se da vam nešto baš i ne cvetaju ruže. A, zete, gde je zapelo?

Taman sam zaustio da joj odgovorim, ona je nastavila:

– Ako nešto ne štima sa mojom sekom, samo kaži. Ima da je prevaspitam dok kažeš snošaj.

I dok se Marina vraćala na mesto, pokazala mi je strednji prst. A onaj njen Švarceneger blenuo je u nas dvoje kao tele.

Do kraja večeri, bar triput sam čuo kako su se njih dvoje upoznali,  kao da je to trebalo da naučimo napamet.

A upoznali su se u spa centru „Ronin” na Vidikovcu. Gde bi se drugo i upoznali profesionalni izbacivač i instruktorka fitnesa, nego ispred vežbaonice. Ona je čekala na termin za svoju fitnes grupu, a on je prišao da je upita gde može da napuni telefon. Prvi put je tu, pa ne zna. Tek nedavno se doselio iz Žabara, da bude bliže poslu. Tamo inače nema tako ljubaznih i predusretljivih devojaka kao što je ona, i baš je srećan što je naišao na nju, ne samo zbog telefona, nego bi mogli ponekad i da treniraju zajedno, i tako to. Bila je to, kako oboje rekoše, ljubav na prvi pogled.

Kasnije, u busu punom mlađarije koja je pošla u provod, Marina mi je rekla da ona nikad ne bi mogla da se kreše s takvim tipom. Zašto, kopkalo me je, pa sam je pitao. 

– Kako zašto? Jesi video, ima tanke noge kao devojčica? Meni je on sumnjiv, a ti kako hoćeš. Moraću da skrenem pažnju onoj guski, mojoj sestri, da pazi šta radi. I to još koliko sutra.

Pošto mu nisam zagledao noge, nisam imao šta da kažem. Ali neki đavo mi nije dao mira.

– Lidija upecala trandžu iz Žabara! Pa ti si stvarno hit.

Pogledala me je ljutito i procedila:

– Odjebi!

Potom je zabila glavu u prozor i ćutala sve vreme. Kad smo sišli na Zelenjaku, nije htela ni ruku da mi da. Izvinjavao sam joj se sve do Terazija, i tek onda je popustila. Naslonila se na mene i čvrsto me uhvatila za mišicu.

Bili smo već prošli hotel Moskvu i nastavili trotoarom ka Beograđanki.

Skupio sam hrabrost i natuknuo joj:

– Znaš, ljubavi, stvarno je glupo da te sad pratim kući, kao da smo tek počeli da se zabavljamo. Što ne bismo lepo otišli kod mene, odgledali neki film i posle zaspali zagrljeni?

A ona samo što se nije rasplakala.

Taman je pomislila kako sve ide po nekom njenom planu, a ja sam opet sve uprskao. Po ko zna koji put.

– Mili moj, zašto me toliko potcenjuješ? Ja sam kao neka ćurka, pa ne znam šta ti hoćeš. Rekla sam ti već sto puta: kad budem htela seks...

– Kakav seks, ljubavi! Ko je pomenuo seks? Posle filma, igraćemo ćorave bake. Ko izgubi, pere sudove.

– Ne lupaj, molim te! I kako ti više ne dojadi da pričaš o tome? Ostalo je da se popraviš još svega deset posto. Zar je to tako teško, meni za ljubav? Samo još tih tričavih deset posto? Ja bih zbog tebe preplivala Pacifik!

Došlo mi je da od muke iskočim iz sopstvene kože. Da je bila neka reka u blizini, ili bar jezero, čak i neka bara, ili potok, ma i bazen, samo da nije onaj dečiji, smesta bih tu skočio da se udavim njoj u inat, pa nek sutra o tome pišu sve novine. Udavio se zbog seksa. A ispod naslova neka bude njena slika i natpis: Ovo je gadura što je uskratila seks ovom divnom mladiću, i oterala ga pravo u smrt.

– I ja bih zbog tebe plivao, ako treba do Amerke i nazad. Ali ovo je nešto drugo. – uzvratio sam.

Onda smo ugledali trolu i potrčali preko ulice. Imali smo sreće, iza vozača bila su dva prazna mesta. Čim smo seli, Marina se opet čvrsto uhvatila za mene. Rekla mi je da joj je hladno, i ja sam je zagrlio. Ali ništa nisam rekao.

Mislio sam samo kako da pobedim tih njenih deset posto, milu li im majku!