Gde to piše?

Pre nego što je odlučila da sedne na klupu u parku, svratila je do kioska i kupila cigare. Na pitanje prodavca koje cigare želi odgovorila je da on izabere. Pogledao ju je čudno i odmah dodao paklicu najskupljih. Ko koga ovde zajebava ne znam, pomislio je, ma, mora da je pukla jadna žena. Aha i upaljač traži, ma, da, pukla! Ona mu uzvrati širokim osmehom i reče mu da zadrži kusur od par dinara.

Najzad se uputi ka parku laganim korakom. Rešila je da ništa ne pretpostavlja, nagađa, nada se ili umišlja. Isključiće mozak i čekaće. To nepoznato sada dočekuje smireno, skoro pa hladno, a nije bila takva. Godine i iskustvo su učinili svoje.

Sede na klupu, izvadi ogledalce i zagleda se u svoje lice. Ja ovu ženu ne poznajem i ne interesuje me šta će da radi i ne odgovaram za nju, reče samoj sebi. Eto, dočekala si šezdesetu, a kao da si na početku novog života. Deca otišla daleko, svako svojim putem, muž umro pre šest meseci, sestre umrle, tek tamo neki daleki rođak možda zna da ti postojiš, a možda i ne zna, ali će se sigurno pojaviti na ostavinskoj raspravi kada budeš umrla. Ko si ti? Nisi ti ni tvoja deca, ni tvoj muž, ni sestre…da li znaš ko si ti? Zar nam život prođe u potrebama i željama najbližih? Da li sam davala previše, da li sam pogrešno davala? Zar tako to ide i zar tek sada da saznam da ne znam ko sam? Zaista zastrašujuće!

Brzo vrati ogledalce, jer je osetila da će zaplakati, a nije u redu da sada ronda suze. E, hajde, da upalim cigaru! I uradi to vrlo vešto kao da je pušač, a nije. Uvuče jako dim i ne zakašlja se. Sjajno za prvi put, nekako bi ponosna na sebe. Ah, jedan od grehova, prvi u nizu od predstojećih, obećavam Nadice! Kakav divan osećaj!

Setila se nekog nevažnog detalja iz prošlosti i bi joj krivo. Valjda ta cigara otvara neka davno zaboravljena vrata nagomilanih sitnica koje sada sagledava na drugačiji način. Zašto si jela punjene tikvice, Nado, kada nisi volela? Zašto si sedela i pila kafu sa mužem kada je on to vreme koristio da te vređa i omalovažava? Zašto si trpela uvrede razmažene dece, iako si im sve što su poželeli pružala? Ko si ti, Nado? Šta si ti to sebi ugađala, kako, gde? Nije mogla da se seti.

Ugasi cigaru, opuštenije se nasloni na klupu i zabaci glavu gledajući oblake kako žure u svom svetu obaveza. Obaveza? Tog osećaja je morala da se oslobodi i upravo će to učiniti. Buljila je u nebo sa osmehom na licu. Setila se izraza jedne prijateljice kada je rekla da ide na sastanak sa  mlađim čovekom. Njeno čuđenje i negodovanje kao i dugački monolog da je odvrati od te odluke bio je još jedan odlučujući klik u njenoj svesti.

“A, gde to piše, Radmila, da ja to ne smem da uradim? Ja to želim, najzad, posle toliko godina  gušenja u brigama, krivicama, odgovornostima! Znaš, ja sada znam šta hoću sa sobom…”

“Znaš, đavola!”, besno nastavi uvređena prijateljica,”Pa, to je samo seks, još mlađi od tebe! Šta je sa tobom Nadice? Jesi li poludela?”, zajapurenog lica reši da je odvrati.

“Hahahaha! E, ovo ti je dobro! Samo seks!? Pa, šta! Radujem se, bre! Tako je divan, tako se lepo izražava, prosto ume da miluje slatkorečivošću i da ti iskreno kažem i ona stvar mu je moćna!” Na to ova uvređeno ustade sa kažiprstom u vazduhu: ”Kajaćeš se, ja ti kažem!” Dok je zatvarala za njom vrata pomisli u sebi, da, već se kajem što to nisam ranije uradila.

I zaista, pomisli dok joj je prilazio taj nepoznati, trebalo je to ranije uraditi! Spontano je skinula naočare za sunce da bi se bolje uverila ko joj to dolazi u susret i sa kim će to biti kao da se poznaju dugo, dugo. Snažan zagrljaj i nekoliko lepih reči bili su dovoljni da se prepusti novom, a davno zaboravljenom osećaju romantične ljubavi. Samo seks? A, gde to piše?