Godine (iz taksja)

- Molim Vas za strpljenje. - rekao je - Ja sam malo spor... - sa mukom se spustio na suvozačevo sedište.

-Eh, godine... Idemo do... 'Orašca'... - kaže, teško dišući.

-Je l' Vam dobro? - pitam.

-Dobro je... Da me vozite na nefrologiju... Ili onkologiju... E, to ne bi bilo dobro... Pošto me vozite u kafanu... Dobro je. Idem da popijem jednu viljamovku, mada ne bih smeo... Ali, za dušu prijatelju, u našoj kafani... Ostavio me posle šezdeset godina druženja. Nemam snage da idem po grobljima. Nisam mu otišao na sahranu... Ionako ćemo se uskoro sresti. Skoro devedeseta... Eto, čekam. Počistio sam iza sebe šta sam imao... I mirno čekam. A, Vi, momak... Koliko Vam je godina? Pedeset jedna? Nego šta ste, nego momak... Lepe su to godine, verujte... Ako sad ne verujete, poverovaćete kad prođu... A, onda je kasno. Strašno je što mnoga saznanja ne dolaze na vreme... Nego prekasno. Zato, živite sad... I to iz sve snage... I čuvajte noge... Njih naročito. Vas čeka još hodanja. Vi imate još mnogo koraka da napravite. Želim Vam da Vas svaki od tih koraka vodi uzbrdo... Teže je, ali lepše. Lep je pogled odozgo, sa vrha... Kad vam niko i ništa ne zaklanja vidik... Videćete jednog dana, kad dospete gore. Evo, stigli smo, ovde izlazim... Koliko sam dužan? Još samo malo strpljenja... Pa, srećno, mladiću…