Gospođa na granici

Bulevar. Počinje kod Skupštine, a kraj mu se gubi negde na putu za Smederevo.
Pošta, Narodna banka, Pelivan, Šeherezada(seća li se još ko), masivna kapija Čehoslovačke ambasade, Crkva, Tašmajdan, prvi poljupci, klizanje, Madera, eh…krem brule.
Momci sa Pravnog, tramvaj niz Beogradsku,“ nemoj slučajno da ste se kešali, ubiću te ako padneš“…
Njena ulica i onda Biblioteka, KST, prve igranke i sad već ozbiljni poljupci ispod svetleće disko kugle..Zamišljeni Tesla i zabrinuti Vuk…i kraj.
Tu prestaje Grad, a počinje provincija.
Kao neka nevidljiva rampa da je postavljena na uglu Bulevara i Golsvortijeve. Čak ni prigušeno svetlo iz poslednje prodavnice abažura za lampe ne može da sakrije početak bede. I siromaštva.

Bulevar koji tu počinje je drugi i drugačiji. Od Vuka pa naviše je mesto za jeftinu kupovinu. Svega i svačega. Buvljak koji to nije.
A svega ima. I rajsferšlusa, i postave za grombi kapute, cuger za rahitična muška ramena, lastiš na metar, ibrišimi, modle za kolače, plehani petao za dimnjak, česmice za vodu koje stoje okačene na zidu iznad lavora, držači za sveće i kandila…

Ovako ga ona pamti.
-Ajde trkni do Djerma i donesi mi mirodjiju za sos, samo tamo ima ona dobra, sitna, znaš kod one babe u trećem redu.
I ona sve skakućući s noge na nogu kao da igra lastiš, ide uz Krunsku pa kroz Molerovu do Bulevara, a onda pažljivo preko semafora gde cvileći zavija 25. Obavezno omiriše vazduh kod Orašca, zvirne u dvorište kod starog limara, da se javi, deda bi je ubio da mu kažu posle
– E, majstor Miko, prošla ona tvoja štrkljava mala a nije se javila. A baš sam imao nešto da ti poručim…

Šareni izlozi kreću od Sindjelićeve. Sve radnjičica do radnjičice, kič, vašarski dizajn, ali cene pristupačne. Beogradske gospodje koje to više nisu smele da budu, i dalje sebe i familiju oblače lepo. Nemaju para za sindikalne kupovine u Kluzu i Beku, njihovo predratno gradjansko poreklo ne dozvoljava im stalni posao u državnoj službi pa tako i nemaju povlastice tipa kupovina na obveznice Zajma za preporod Srbije ili samodoprinosa za zemljotres .

Država je uvek nagradjivala poslušnike, kažnjavala one koje misle. Ali to što umeju da misle omogućava im da se u svakom vremenu nekako snadju, preskoče tu granicu siromaštva i izlizanih laktova na kaputima, iskrzanih kragni koje još nisu stigle da prevrnu.

Danas to više niko ne radi. Prevrće kragne, mislim. Ali im se prevrće želudac kada kupuju recikliranu korejsku garderobu iz HM i Zare, ili na novobeogradskom buvljaku koji je zapravo samo deo Capali čaršije prenesen u velikim torbama krmačama duž carskog druma Istanbul – Sofija – Pirot- Niš...pa do novobeogradske livade.

E taj misleći deo gradjanstva nekada je imao Bulevar. Načičkan radnjicama, dućanima, starim zanatima….sve na jednom mestu. Tih nekoliko kilometara od Vuka do Liona i to desnom stranom gledano od varoši, bilo je mesto za dobru i jeftinu kupovinu iluzija da vas nije samlelo novo vreme.

I kad bi majka krajem leta rekla,- spremaj se idemo na Bulevar - njenoj radosti nije bilo kraja. Znala bi da su u izgledu nove cipele za školu, kecelja svakako, prošlogodišnja joj je već kratka. Možda i neka tergal suknja na falte, bela košulja za hor obavezno….Ako bi ugrabila i neke dečje najlonke, njenoj sreći nigde kraja…
Kad se preselila na drugu obalu reke i kada joj je buvljak opet bio u komšiluku, Bulevar je izgubio sjaj. Parkirani automobili pod platanima zamenili su tezge iz bulevaskih radnji. Gaće i čarape po haubi predstavljaju najgori period u istoriji beogadskih kupovina. Ona devojčica je u medjuvremenu i sama postala gospodja, navike je zadržale ali sve ostalo izgubila. I posao, i novac i sjaj.

Da li je vremenom izgubila još nešto? Gde su nestale njene iluzije?
Možda baš tu, na toj Granici gde prestaje Grad a počinje drum.

Hoda tom „ničijom zemljom“ ,ulicom koja nosi ime čuvenog Nobelovca , tvorca čuvene Sage o Forsajtima , i razmišlja da li je prešla granicu dobrog ukusa. Da li je smela da uradi to što je pravilo razliku od gospodje do seljanke.
I zašto je sebi dozvolila da baš u toj ulici zaboravi ko je, čija je, od kojih je.. Nije odolela tom kratkom izletu u mladost.
Da li je zaboravila?. Ili se samo na trenutak prisetila svih tih šetnji duž Bulevara. Radi zabave i poljubaca,i radi kupovine i poljubaca.
Da li su ovi poljupci na mansardi na „ničijoj zemlji“ bili vredni tog prelaska Granice? Da li je sad i ona postala iskrzana kao ona kragna sa početka?
Jeli tu konačno izgubila onu veselu devojčicu što trčka po stručak mirodjije?

Rečenica devojke iz Kuće čaja na vrhu uverila ju je u suprotno.
- Jao, što ste lepi sa tim suncobranom, kao iz neke ruske priče. Odavno ovde nisam srela Gospodju.
Granicom jeste koračala ali je ipak nije prešla. U ljubavi ništa nije kič ni jeftino.