Gracias a la vida

Donela sam odluku. Prognala sam tugu na pusto ostrvo negde na kraju sveta, levo od Pariza, severnije od Severnjače sa neptunovskom gardom i specijalnom policijom iz Gane...Tako nekako...Ne bih da je ubiju, mora i ona da pati, pa neka umre od gladi!

Ali, avaj, sad su mi javili da je tuga uspela da pobegne! Kažu da ne može da pati, saznajem iz novina! Pa, majku mu, postoji li neko ili nešto da je dokrajči? Nisam za ubistva, ali tuga mora biti ubijena!

Tražila sam njen oblik u drugima i uvek pronalazila smisao te beštije u sebi. Nema ona oblik Jadranka, pričala sam sama sebi, dok je ona likovala.

„Plači p*čko!“, jasno sam čula.

„Neću! U stvari, ne mogu i kada hoću! Eto ti, baš da ne bude sasvim po tvome!“

„Jaoj, budalo, razoriću te!“

„Kada do sada nisi, nećeš moći ni od sada!“

„Ima me koliko hoćeš, nisi ni svesna!“

„Neka te ima, naučila sam da te preobrazim u umetničko delo i naravno da te uzimam iz nesvesnog!“

„Ja sam neuništiva sila ljudskog bića!“

„Ti si samo jedna sekundarna sirovina ljudske slabosti!“

„Ja vladam ljudskim životima!“

„Ti si  jedno bezoblično, ružno ljudsko stanje! I sva borba protiv tebe je jedna velika inspiracija!“

I tada, usred te svađe, ugledah njene oči. To su bile najkrupnije oči na svetu, oči bez lica.

„Videla sam ti oči!“, rekoh.

„Lepše su od tvojih!“

„Možda...ali i sa više suza nego u mojima! Šta to znači, mala rugobice? I ti, ipak, možeš da patiš! Hajde mi objasni taj fenomen? Po svim logičkim pravilima ti ne bi trebalo da patiš! Pa, da, ti si nesrećna jer te radost srca samelje za delić sekunde!“

„I za delić sekunde se oporavim!“

„Da, da, shvatila sam, dakle, tebe nije lako ubiti, jer se brzo preporodiš i tako u krug! Deluješ nesalomljivo, a to nije istina! Pogledaj me!“ razvukoh usta u široki osmeh sa sjajnim nikadapadajućim suzama u očima. Tuga pobeže, smanji se do nedogleda!

Znam da to neće večno da traje, ali bar malo da se od nje odmorim.

Sviće. Zvuk fabričkih mašina u daljini i automobila u blizini započeše radni dan. Sunce zatrubi nebom, ugnezdi se u uglove mojih očiju iz kojih počeše, ipak, da kaplju suze. U ušima mi odzvanja omiljena pesma „Gracias a la vida...“